Они су били оптужени за прогоне, убиства, депортације и присилно премештање муслимана и Хрвата у БиХ од 1991. до 1995. године.
Једна тачка оптужнице их терети за кршења закона или обичаја ратовања.
Након првог суђења, Хашки трибунал је у мају 2013. године ослободио Станишића и Симатовића кривице, после чега су тужиоци уложили жалбу.
Потом је Апелационо веће 2015. поништило првостепену пресуду и наложило понављање процеса који је почео 13. јуна 2017. године.
Поновљено суђење Станишићу и Симатовићу последњи је процес пред Механизам за кривичне судове, који је наследник Хашког трибунала.
Поступак против Станишића и Симатовића, укључујући прво и поновљено суђење, траје већ 18 година и најдужи је у историји суда у Хагу.
Процес неће бити окончан данашњим изрицањем пресуде, зато што и оптужба и одбрана имају право на жалбу.
Хашки трибунал осудио је Србе на укупно 1.138 година затвора и на осам доживотних казни. Хрвати су у Хагу укупно осуђени на 294 године затвора, Бошњаци на 42 године, а Албанци на 13 година.
Суд у Хагу ослободио је кривице за злочине почињене над Србима хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача, команданта такозване Армије БиХ у Сребреници Насера Орића и вођу терористичке Ослободилачке војске Косова Рамуша Харадинаја.
Шта можемо да очекујемо од Бајдена, погледајте ОВДЕ.
Извор: СРНА
