Пише: Др Иван Пајовић
По залихама монетарног злата и по обиму међународних резерви Русија је данас на петом месту у свету после САД, Немачке, Италије и Француске.
У последњих пар година уочено је појачано активно куповање злата од стране држава, што се може објаснити повећавањем геополитичке и економске несигурности. Централне банке држава показују тенденцију концентрације својих резерви на нискоризичне и ликвидне активе.
Монетарно злато које припада Централној банци и Влади Русије представљају стандардне полуге и монете са чистоћом метала не мање од 995/1000. У укупну количину урачунато је злато у трезорима, оно које се налази на путу и на чувању по одговорности, укључујући и злато у иностранству.
Правило је да када су цене злата ниске, банке увећавају златне резерве. Са становишта тријаде „поузданост—ликвидност—доходак”, злато је веома пожељна актива, али је његова цена веома промењива. Русија је 2019. године постала највећи купац злата на светском тржишту, увећавши своје златне залихе за додатне 274 тоне. То је било 40% свог купљеног злата од стране централних банака држава. У овој години цена златних полуга и монета у међународним резервама Русије први пут је прешла 100 милијарди долара. Централна банка Турске је купила 51,5 тона, казахстанска 50,5 тона, Индија 40,5 тона, а Пољска 25,7 тона.
Тема златних резерви често се налази у међународним медијима. У Немачкој је последњих година питање немачких златних резерви које се већ деценијама чувају у САД тако пуно узбуркало јавност, да је довело до враћању у земљу златних резерви пре уговорених рокова. Управо зато и није чудо што многи Руси такође постављају питање обима златних резерви Русије и где се оне налазе.
Будући да Русија нема Форт Нокс, две трећине њених златних резерви налази се у трезору Централне банке у Москви, а остатак се налази у Санкт Петербургу и Јекатеринбургу. Чува се у полугама од 100 грама до 14 килограма. Информације о трезорима сматрају се државном тајном, али упркос томе постоји мишљење да је главно место на Улици правде у центру Москве. Зна се да је председник Владимир Путин обилазио центре за чување злата, али се то није објављивало у јавности. Путин се сматра једним од главних поборника увећавања златних резерви, јер он сматра да је злато једно од гараната финансијске независности Русије. Такав став је постојао и код пређашњих владара Русије. Руска империја 1894. године располагала је највећим залихама злата у својој историји, које су према ондашњим вредностима износиле 800 милиона рубаља. До 1914. године златне резерве империје нарасле су у највеће на свету и износиле су 1400 тона чистог злата. Тако велика количина злата допустила је монетарну реформу у оквиру које је 1897. године уведен златни новчани стандард. После бољшевичке револуције преостале златне резерве су брзо истрошене, тако да је у совјетским резервама 1928. године остало само 150 тона. У време владавине Стаљина резерве су значајно увећане, јер их је он сматрао важним ослонцем за брзи развој индустријализације. После његове смрти у државним резервама остало је чак 2500 тона злата, али се у време владавине Хрушчова количина смањила на 1600 тона. У доба Брежњева златне резерве су се свеле на само 437 тона, док у доба Горбачова готово да су се потпуно истопиле, остало је само 290 тона.
Највећи део руских компанија које се баве ископавањем злата налазе се у Далекоисточном региону, у Магадану, граду познатом по радним логорима ГУЛАГ-а. Магадан данас игра позитивну улогу у развоју земље управо због тамошњих златних рудника. У овом граду одржана је седница владе 2005. године којој је председавао Путин, а чији је циљ био наћи решење проблема златних резерви земље, којих је у том моменту било само 387 тона, а стање у рударском сектору ископавања злата било је катастрофално. Нове мере које су предузете функционисале су по старим правилима совјетске епохе, али су допринеле и привлачењу приватних инвестиција у геолошка истраживања.
Колико се од тада стање поправило говори податак да се данас у резервама руске Централне банке налази 2.295 тона злата. Пре око 10 година укупан руски удео злата у светским резервама чинио је 3%. Али како су резерве последњих година активно расле, оне данас чине читавих 20% светских резерви.
Прошлу колумну др Ивана Пајовића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
