Војска Сједињених Држава поставља минобацаче дужине 120 милиметара на гусенична возила Стрикерс на точковима (М1129) и М113 (означена као М1064). Русија поставља сопствена 120-милиметарска самоходна возила 2С9 НОНА.
Али такође ту су гигантски минобацаче од 240 милиметара на својим носачима минобацача 2С4 Тулипан - убедљиво највећи систем минобацача који се данас користи. И под „употреба“, мислим у борби.
Зашто користити тако велики минобацач са тако релативно малим дометом?
Први одговор: уништавање тврђава и утврђених одбрамбених положаја. Израелска утврђења на Голанској висоравни и Суецком каналу, утврђене пећине муџахедина у Авганистану и аеродроми које је бранила украјинска војска у једном или другом тренутку погођени су минобацачима М240.
Тридесет тона 2С4 повезује свој тешки минобацач М240 са гусеничном шасијом возила ГМЗ која се користи у бројним другим самоходним оружним системима. Посада од девет (четири руковаоца возилом и пет тобџија) заштићена је до двадесет милиметара оклопа - адекватна заштита од малокалибарског оружја и гелера.
Иако је застрашујућа цев М240 усмерена напред када је возило у походу, када је постављена основна плоча минобацача окренута је преко задњег дела возила на земљу, тако да цев показује према горе. Сваки снимак чини да цело возило зазвони попут џиновског звона.
За разлику од већине минобацача, М240 је оружје са затварачем.
Може да испаљује масивне експлозивне пројектиле Ф864 тешке 221 килограма - сваки дужине 1,5 метра и тежине упоредив са малим ваздушним бомбама - на циљеве удаљене више од девет километара. Код ракетних пројектила домет се може повећати и до двадесет километара. Међутим, брзина паљбе М240 је само једна рунда у минути.
За разлику од пуцња из хаубице, минобацачке гранате спуштају се надоле на скоро вертикалној путањи и стога су ефикасне за гађање зидова утврђења, у ушћа пећина, на далеке стране планина и пробијање кровова зграда.
Минобацач М240 за те сврхе може да испаљује разне мете посебне намене. Гранате за бушење бетона дизајниране су да разбијају бункере, док запаљиви пројектили Саида пале зграде. Такође постоји нуклеарна љуска 3Б11. 2С4 је био распоређен у нуклеарно-артиљеријским бригадама високог нивоа током хладног рата.
Недавно су сиријски вучени минобацачи по први пут идентификовани како пуцају касетном муницијом. Идентификована је ракетна „теретна граната“ 3О8 Нерпа која је распоредила четрнаест падобранских подстрељива О10 која је погодила школу у предграђу Дамаска.
2С4 такође може да испали 276 килограма тешку гранату Смелчак, коју води засебан ласерски означивач. Детаљни извештаји о борби у Авганистану описују употребу Смелчака за бацање граната тачно преко зидова тврђаве и на утврђене улазе у пећине. Даредевил рунде нуде значајну способност погађања тачкастих циљева након само једне или две рунде у низу, иако систем циљања захтева оптималне атмосферске услове.
Сиријска војска тренутно користи вучене минобацаче М240 у својим опсадама градова под контролом побуњеника. Извештаји о његовој употреби у неселективном бомбардовању Хомса привукли су велику пажњу медија у 2012. години (Чини се да су тврдње да су коришћена возила 2С4 нетачне.) Претходно су минобацачи стекли срамоту због убиства стотина у бомбардирању Бејрута током 1980-их - шкољке довољно моћне да пробију кровове бетонских склоништа.
Такође се верује да Египат задржава вучене М240.
Русија одржава само један активни батаљон од осам 2С4 у служби, са преко четири стотине у резерви. 2000. године Тиулпанс је играо истакнуту улогу у опсади Грозног у другом чеченском рату, систематски „изравнавајући“ град издалека, према речима једног аналитичара. Извештено је да је 127 циљева уништено ласерским навођеним метама Даредевил. Све заједно руска војска тврди да је у Грозном убила 1.500 сепаратистичких бораца у опсади за коју се верује да је убила преко шеснаест пута више цивила.
За разлику од других руских артиљеријских система, 2С4 није извезен у оквиру Варшавског пакта, са изузетком малог броја возила која су кратко служила у чешкој војсци.
Занимљиво је, међутим, 2С4 су приметили у Украјини у јулу 2014. године беспилотне летелице ОЕБС-а. Изгледа да у руској војсци можете да понесете опсадне минобацаче кад добровољно учествујете у иностранству! Извештено је да се најмање четири минобацача користе као подршка руским сепаратистима.
Тулипани су себи стекли репутацију у опсадама две јаке тачке које су снаге украјинске војске држале 2014. године, аеродромима Луханск и Доњецк. У оба случаја, њихова бомбардовања срушила су аеродромске терминале на њихове темеље, присиљавајући бранитеље да се повуку са положаја које су држали месецима. Украјински министар одбране Валери Гелети у септембру је чак првобитно тврдио да је 2С4 тактичком нуклеарном бомбом погодио аеродром Луганск. Касније је тврдио да се позивао на способност возила да распореди нуклеарне гранате.
2С4 нема еквивалент у западним војскама. То је зато што његов главни задатак - уништавање непокретних, утврђених упоришних тачака својим моћним гранатама - обично изводе ваздушни удари користећи прецизно вођену муницију попут ЈДАМ-а. Наравно, предности земаљског система су оне у непрекидној ватри током времена и способности да раде када ваздушна снага није доступна.
Нажалост, ове практичне карактеристике такође су омогућиле употребу минобацача М240 у продуженим и неселективним бомбардовањима цивилних циљева.
По речима новинара Пола Конроја, присутног у опсади Хомса: "Лежао сам тамо и слушао како се салве три од ових минобацача лансирају одједном, 18 сати дневно, пет дана".
Шешељ тврди да ће пресуда Младићу бити страшна, а онда ће га ликвидирати. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Курир/National Interest
