На самом почетку, у име организатора и Представништва Републике Српске у Србији, скуп је поздравио шеф Представништва Млађен Цицовић, а модератор трибине је био уредник портала „Све о Српској“ и „Факти“ Ђуро Билбија.
Додик о Сребреници: Злочин се десио и над Србима и над Бошњацима
Српски члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик подсетио је да су неке власти у РС већ усвојиле сраман извештај ОХР о Сребреници.
– Влада РС је поништила тај извештај – објаснио је Додик и рекао да су формиране комисије које би на објективан и стручан начин предочиле догађаје у Сребреници.
Он каже да је независна комисија утврдила да се злочин десио у Сребреници и над Србима и над Бошњацима, али да се не може говорити о геноциду.
Додик се изјавио и да је више Срба страдало у Сарајеву него Бошњака у Сребреници, те подсетио на велику антисрпску кампању која се смишљено води.
– Ја сам уверен да идеја Републике Српске мора да остане чиста, мора да буде беспрекорна и да ми морамо да одбацимо сваку врсту сатанизације и прљања тог имена и тог процеса. Рат свакако доноси свашта и ствари које наравно нису у оквиру закона и нису у оквиру морала и ми смо спремни да на ту тему причамо, али не можемо да прихватимо да причу коју раде везано за наводни геноцид у Сребреници, искористе о нама као геноцидном народу или Републици Српској која треба да се укине, јер је таква – рекао је Додик.
Он је поручио да је Република Српска слободарска и да ће наставити да живи, додајући и да трибине попут ове представљају значајан допринос истини.
О доласку Кристијана Шмита у БиХ у вези постављања новог високог представника у БиХ, Додик је рекао да то представља масовно кршење међународног права и да је основна расправа у томе да ли долази високи представник или не.
– Ми не можемо очекивати ништа добро за нас од људи који долазе са простора Аустрије и Немачке – казао је Додик.
Гидеон Грајф: Нико не треба да ми објашњава шта је геноцид, доказали смо да га у Сребреници није било
Међународна независна комисија за истраживање страдања свих народа на подручју Сребренице од 1992. до 1995. године радила је две године. У јавност су изашли са више 1.200 страница извештаја.
„Ја сам Јеврејин и знам шта геноцид значи. Припадам старом народу над којим је извршен геноцид, највећи геноцид у историји човечанства. Мени нико не треба да објашњава шта је геноцид. Наведени догађаји нису геноцид ни на који начин и ми смо то доказали. Дакле, не то није наше мишљење, ми смо то доказали“, наглашава Гидеон Грајф, председник Међународне независне комисије за истраживање страдања у Сребреници.
Додаје да се није радило о геноциду и да се не може назвати геноцид, а ако неко користи тај термин, каже Грајф – треба га избрисати из историје.
„То је важно зато што су оптужбе о почињеном геноциду веома озбиљне, зато што одлука о чињењу геноцида представља тежак злочин, а у овом случају то дело не постоји. Наравно почињен је злочин, али тај злочин уопште се не може назвати геноцид и мислим да је то веома важно“, истиче Грајф.
Радомир Павловић: Муслимани систематски протеривали и убијали Србе из српских села око Сребренице
Потпредседник Скупштине општине Сребреница Радомир Павловић на почетку свог излагања истакао је да је човек који је рођен у Кравици у којој су муслиманске снаге, чији је командант био ратни злочинац Насер Орић, извршиле масакр на Божић 1993. године.
Он је подсетио да су муслимани систематски протеривали и убијали Србе из српских села око Сребренице. Многи муслимански злочинци су страдали и у нападима на та српска села, а сада се представљају као „жртве геноцида“.
Радомир Павловић истиче да многа српска стратишта нису обележена, те да је Сребреница етнички очишћена од Срба пре ослобођења.
Он је истакао да је потребно наставити са округлим столовима са овим темама.
Горан Петронијевић: Сребреница нема битне елементе кривичног дела геноцида по међународној дефиницији
Адвокат Горан Петронијевић, бранилац првог председника Републике Српске Радована Караџића, истиче да оно што се у Сребреници догодило нема битне елементе кривичног дела геноцида по међународној дефиницији.
– Ако неко зна шта је геноцид, то су Јевреји – рекао је Петронијевић, указујући на чињеницу да су Рафаел Израели и Гидеон Грајф значајно учествовали у међународној комисији.
Он је апеловао на медије да не дозволе да их заплаше законима о негирању непостојећег геноцида у Сребреници.
Александар Павић је додао да је потребно додати и да у Сребреници нису само страдали припадници 28. муслиманске дивизије, која се повлачила наоружана из Сребренице и били су легитимна мета, те су погинули у борби, већ и они који су погинули од 1992. до 1995. године.
Александар Павић: Двоје врата на која још нисмо закуцали
Политиколог Александар Павић подсетио је да је захваљујући Русији спречено британска резолуција у СБ УН о наводном геноциду у Сребреници.
Он је рекао да постоје „двоје врата на која још нисмо закуцали“, а мисли се на Русију и Кину.
Павић истиче да је потребна „контраофанзива“.
– Морамо имати много више самопоуздања. Морамо да инсистирамо на томе ко је почео рат. Знало се ко је повукао потпис са Лисабонског споразума. То знамо све време. Морамо да инсистирамо на томе у нашим медијима – рекао је Александар Павић.
Он истиче да не треба више да говоримо о српским злочинима док не чујемо са друге стране признање злочина, пре свега признање злочина против мира.
Павић је истакао да Србима моралне придике и лекције не могу да држе потомци припадника Ханџар дивизије и „Мајке Сребренице“ које ће и ове године бити на обележавању „Олује“, а неке су мајке кољача из муслиманске тзв. „армије БиХ“.
– Треба да знамо са ким имамо посла. Ми не можемо да манипулишемо својим жртвама, они то могу. Треба да престанемо да се правдамо џелатима и агресорима – објасни оје Александар Павић.
Приказан снимак професора Рафаела Израелија
У наставку трибине приказан је снимак професора Рафаела Израелија који је говорио о међународној комисији о злочинима у Сарајеву.
Он је подсетио да је Влада Републике Српске пре две године позвала седам научника, држављана различитих држава – двојицу из највећих сила – Америке и Русије, двојицу из европских сила – Француске и Италије, двојицу из Централне Европе – Аустрије и Србије, те њега који је именован за председника Комисије.
Додао је да су чланови Комисије током писања извештаја настојали да буду коректни, односно да узму у обзир сва разматрања и да их обједине у закључке.
Он је истакао да је уплитање страних сила у сукоб у БиХ додатно закомпликовало стање, јер се НАТО, под плаштом „спровођења правде“ сврстао на страну муслимана и Хрвата и дјеловао против Срба са потпуно јасним предубеђењем, односно пристрасношћу, чиме су дугорочно извитоперили правду.
Он је нагласио да су САД приказивале Србе као злочинце који нападају муслимане, оптуживши их и за наводни геноцид у Сребреници.
– Док су тако приказивали Србе, истовремено су муслимане приказивали као свеце који су били нападнути, они су били јадници прогоњени од стране запада – навео је Израели, додавши да је све то довело до бомбардовања Србије и до тога да постане омражена земља.
Израели је истакао да су западне силе имале погрешну рачуницу, јер су отвориле пут исламским фундаменталистима.
Ненад Кецмановић: Како је Сарајево постало највеће етничко чистилиште?
Проф. др Ненад Кецмановић објаснио је да је Сарајево било и град мученик и град мучитељ, али да се о граду Сарајеву као граду мучитељу врло мало говорило.
– Данас се о Сребреници толико говори и пише као да у време рата у БиХ нико нигде другде није страда – објаснио је Ненад Кецмановић.
Он је изјавио да се једино егзодус сарајевских Срба наставио и после рата.
– Сарајево је било највеће етничко чистилиште у Босни и Херцеговини – објаснио је професор Кецмановић.
Он је објаснио и да је убијање српског свата у Сарајеву био наговештај тога шта чека Србе у Сарајеву.
Подсетио је да и да сарајевски Срби нису могли да раде у институцијама, те да су муслимански криминалци попут Ћеле добили могућност да се иживљавају над Србима у Сарајеву, а њихово насиље је било одобрено од стране Алије Изетбеговића, односно највишег муслиманског политичког врха.
Он каже да је град Сарајево без Срба и Хрвата било остварење „Исламске декларације“ Алије Изетбеговића.
Миле Попарић: Догађаји у Сарајеву у светлу докумената Хашког трибунала
Балистичар Миле Попарић објашњава да је Хашки трибунал нанео велику штету Србима.
Он је подсетио да је генерал муслиманске војске у БиХ Исмет Хаџић сведочио да су припреме за рат и обука муслимана вршена у џамијама.
Вељко Којовић је оставио добро сликовито сведочанство о положају Срба у Сарајеву у књизи „Крвава кошуља сарајевска“.
Миле Попарић истиче да Сарајево није било под опсадом и да је имало доставу хуманитарне помоћи, као и струју, воду и гас у већем делу града.
Балистичар је стручно разоткрио режиране видео-снимке западне агенције АП о наводном „пуцању Срба на Сарајево“.
Снимци су такви да показују да ватра у конкретном случају никако није могла да буде испаљена са српских положаја.
Балистичар је приказао и снимак пожара у већници, где се види да су дрва постављена на прозору да би се исценариало како горе.
– То је очигледно подметнут пожар – рекао је он.
На Маркалама граната није могла да падне на Маркале, а да не удари у тезгу, у случају „Маркале 1“, објасни је Миле Попарић.
У случају „Маркала 2“ умешан је и страни фактор, а све је било исценирано да би се бомбардовали Срби.
Адвокат Бранко Лукић: Хаг нам није дозволио да говоримо о српским жртвама
Хаг је тврдио да га не занимају српске жртве због тога што нису део оптужнице, објаснио је адвокат Бранко Лукић, бранилац генерала Ратка Младића.
Такође, Хашки трибунал није желео да схвати историјски концепт рата у Босни и Херцеговини.
– За Хаг је историја почињала од 1991. године, а за Сребреницу чак од 1995. године, како се не би говорило о српским жртвама у Подрињу – рекао је Бранко Лукић.
Он каже да је Радован Караџић једном добро констатовао и рекао да такав приступ Хага изгледа као боксер који се туче у рингу, а нема противника.
– Тако је трибунал у Хагу посматрао рат у БиХ, као да је постојала само једна зараћена страна – рекао је Бранко Лукић.
У Хагу нису хтели да схвате да је у рату учествовао још неко, осим Срба.
– Сви наши аргументи су падали на глуве уши – објаснио је адвокат.
Срби су у ратном Сарајеву били заробљеници.
– Сарајево у току рата, не само да је имало логоре за Србе, већ је и само било логор за Србе – рекао је Бранко Лукић.
Иста судбина је задесила и Хрвате у Сарајеву, објаснио је адвокат.
Пола висова око града Сарајева је држала муслиманска страна, подсећа Бранко Лукић.
– Срећна нам борба за истину – закључио је угледни адвокат.
Милорад Којић: Међународна комисија издржала притисак
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је да је само у сребреничкој комисији било 10 чланова са 5 различитих континената.
– Ипак су они значајни светски ауторитети и требало је сузбити те култулорошке разлике. Све се то успело урадити – рекао је Којић.
Он истиче да је невероватно то колике су притиске имали стручњаци од својих држава да иступе из тих комисија. Професор Рафаел Израели и Гидеон Грајф су били изложени директним притисцима да иступе из међународне комисије.
Он је објаснио да се не може забранити расправа о судским пресудама, имајући у виду да су неке пресуде ревидиране и после више деценија.
Којић је подсетио на закључак чланова међународне комисије да ако би се термин „геноцид“ користио за злочине у Сребреници, онда би се морао измислити неки нови термин, који би био изнад „геноцида“ који би објаснио шта се десило Србима у НДХ, као и Јеврејима и Ромима у Другом светском рату.
Он истиче да је важно супроставити се наметању закона о забрани негирања тзв. геноцида у Сребреници.
Дарко Танасковић: Извештај о Сарајеву
Проф. др Дарко Танасковић изјавио је да је његова дужност да каже колика је част за њега била да буде једини Србин у међународној комисији независних експерата о злочинима у Сарајеву.
Он се захвалио професору Рафаелу Израелију на његовом великом доприносу раду комисије.
Дарко Танасковић је изјавио да иако има повика против извештаја, нема озбиљних и аргументованих критика.
Унутар комисије је договорено да се на такве повике не одговара, већ само на аргументоване критике.
Професор Танасковић подсетио је да извештај има 1250 страница и да их треба прочитати, те да је извештај о страдању Срба у Сарајеву 1991-1995. доступан онлајн.
Циљна група извештаја је упознавање домаће и регионалне јавности са реалношћу страдања Срба у Сарајеву, али су приоритетни циљеви међународна заједница и међународно јавно мњење, схваћено у веома широком смислу.
Он је навео да је у извештају „осветљен“ не само онај део ратне драме Сарајева који се односи на Србе, већ је стављена у много шири контекст, како историјски, тако и савремено.
Исламолог Дарко Танасковић оценио је да ће извештај Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године временом постати темељан за уобличавање објективније слике о ратним збивањима и у Сарајеву и у БиХ, али под условом да заиста буде доступан и домаћој и страној јавности.
Танасковић је указао да у Србији за сада нема довољно спремности, ни довољно схватања значаја потребе да се овај извештај учини приступачан домаћој и страној јавности свим расположивим средствима информисања и комуникације.
Беседу Александра Раковића о Његошевој Србији прочитајте ОВДЕ.
Извор: ИН4С/Све о Српској/Факти
