- Сваки је човек најосетљиви на децу. Те гомиле лажи које они свакодневно емитују и пишу против мог сина Марка су равне злочину. Ако заиста као што кажу верују у Бога, морали би се Бога бојати. Ја се својим сином поносим. Мој син Марко од првог до последњег дана овог рата носио је униформу и оружје. Волео бих када би разговарали где су за то време били неки њихови лидер и где су били њихови синови, и њихова деца. Гледао сам немачку емисију коју су они умонтирали како се мој син у ствари, вероватно иза мојих леђа, све време бавио шверцом цигарета са Милом Ђукановићем. Можете ли да замислите мог сина и Мила Ђукановића? - испричао је Слободан Милошевић.
Према његовим речима Марко се са 16 година запослио у Пожаревцу јер није могао да издржи овде да буде син председника републике.
- Носио је гајбе са пуним и празним флашама за једну кафану за 5.000 динара месечно. Јер је такав човек. После је возио трке за неколико клубова. Да ли сам ја могао да му помогнем да вози трке? Да ја кажем, споро ви возите да би мој Марко стигао први. У ком монструозном мозгу такве оптужбе могу да се јаве. После тешке повреде кичме је напустио тај спорт, закупио неку кафану на ивици Пожаревца и отворио дискотеку. Мислите да сам му ја помогао да свако вече има по неколико хиљада посетилаца? Све што је радио радио је пред очима свих Пожаревљана. Све што има тамо све су му полупали. Марко је крив само за једну ствар, крив је што је мој син - рекао је Милошевић тада у интервјуу за ТВ Палму.
Говорећи о својој политици, Милошевић је рекао да је имао превише поверења у неке појединце у које није требало да има поверења.
- Да ја ових 10 година нисам радио то што сам радио, не би они имали где ни да ме оптужују и не би имали те фотеље из којих сада изричу олаке оптужбе - рекао је он.
Милошевић је у том интервјуу рекао да Хаг не признаје и да нема разлога да га се боји.
- Ја не признајем ту институцију. То је политичка институција која је део тог механизма уништења и растурања српског народа. Хага се не бојим. Савест ми је потпуно чиста, могу мирно да спавам - рекао је он.
Милошевић је тада открио и ко је творац економских реформи које су зауставиле инфлацију у Југославији.
- Ми смо крајем 1993. године направили један велики тим економиста на чијем челу је био Никола Станић. Он је у децембру 1993. пред саму промоцију тог програма дошао и рекао ми – имамо овде једног доброг професора, доброг стручњака Драгослава Аврамовића. Он ће добро пропагирати овај програм, хајде да га ставимо за председника Савета пројекта. То сам прихватио. Он је мени био веома симпатичан човек и он је тај пројекат веома елоквентно бранио. Али тај програм није он направио, већ га је направио тим од седамдесетак економиста који је водио Никола Станић - рекао је Милошевић.
Према његовим речима тај програм је опстао захваљујући само једној јединој, врло болној, политичкој одлуци која је била читава суштина тог програма.
- А та одлука је гласила - нема дефицитарног финансирања буџета. Дакле нема штампања новца. То је врло болно за земљу у санкцијама али морала се зауставити инфлација. То је било болно јер је значило да буџет мора да се финансира из реалних прихода, пензије, здравство такође из реалних извора. То је била политичка одлука а не експертска - рекао је Милошевић.
Више од 3.800 Немаца разболело се после друге дозе, стотине хоспитализовано! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Мондо
