Побацане ствари, остављени неотворени контејнери са муницијом, стара возила и америчке заставе илуструју резултат две деценије боравка Американаца и њихових савезника у Авганистану.
Американци су признали пораз у Авганистану када су 2020. потписали договор о миру са талибанима, радикалним верским фанатицима који желе да врате земљу у средњи век. Иако у Вашингтону тврде да су они свој одлазак координисали са властима у Кабулу, неоспорно је да су талибани већ заузели велики део територије, па многи дојучерашњи амерички савезници беже из земље.
Шта очекује народ те сиромашне напаћене земље у којој живи око 38 милиона људи, питање је које се намеће свакоме ко је видео како талибани освајају град за градом и целе провинције и већ батинају жене које су изашле на улицу без пратње мушкараца.
Судећи по садашњој ситуацији авганистанска армија под руководством владе у Кабулу није у стању да се на целој територији супротстави талибанима. Иако војска и разне полицијске службе Авганистана броје око 200.000 војника и официра, добро упућени кажу да само тридесетак хиљада сада држе главне центре. Остали су у страху и расулу. Американци су обећали да ће руководству у Кабулу дати помоћ од 3,5 милијарди долара, али ће се тек видети колико ће стварно да им помажу. За сада одлазак Американаца личи на бег из Сајгона 1975.
Садашње двовлашће у Авганистану не може дуго да траје. Због тога је велика вероватноћа да ће у ближој будућности у тој земљи почети грађански рат. А ако не дође до консолидације авганистанске армије и ако она не буде могла да се супротстави талибанима биће то нова трагедија не само за ту земљу већ велика опасност за централноазијски регион. Авганистан ће постати нови велики центар муслиманског тероризма, а трговина дрогом ће добити још већи замах.
Историја показује да свуда где су Американци силом покушали да по својој рецептури "демократизују" друштво не водећи рачуна о специфичностима правили су само још већи хаос који се деценијама није могао довести у ред. Присетимо се Ирака као и других земаља где су биле америчке војне интервенције.
САД у Авганистан кренуле осветнички после терористичког напада на куле у Њујорку 11. септембра
Американци су у Авганистан кренули осветнички после терористичког напада на куле у НЈујорку 11. септембра. Били су самоуверени да моћном техником могу да дисциплинују горштачки народ који је јако поносан и који нису могли да победе ни Британци ни Руси.
Начин на који су бомбардовали Југославију уништавањем електричних далековода и мостова отежавајући живот градског становништва није могао да се примени у Авганистану. Тамо и даље велики број становника живи у брдско-планинским условима.
Већина Авганистанаца живи јако скромно и њих нису могли на тај начин психолошки да сломе. Бахати Американци су имали неколико страшних промашаја када су из авиона погодили сватове, а други пут су поубијали много људи на некој сахрани, што је створило огромно незадовољство тамошњег становништва.
Једини велики "успех" Американаца у Авганистану за последње две деценије је тај што је у тој земљи удесетостручена производња наркотика који се усмеравају ка Западној Европи и постсовјетском пространству.
Да подсетимо, први су хтели да освоје Авганистан Британци које је занимало велико рудно богатство те земље. Царска Русија је такође имала амбиције да освоји Авганистан и преко њега дође у земље које излазе на обале топлих мора. Касније су и Совјети без успеха били десет година у Авганистану.
Зашто су сви освајачи морали да оду из Авганистана? Британци су хтели да имају још једну колонију, али им то није успело јер горштачка племена која живе у Авганистану нису била спремна да буду покорна британским освајачима. Ни царска Русија тамо није имала шансу.
Совјети су наивно поверовали да могу да феудални Авганистан уведу у социјализам. После пуча у Кабулу који је извела елитна јединица совјетског КГБ, Москва је послала не само велики број војника него и разних специјалиста. Прављене су школе, болнице, фабрике.
Писац ових редака био је четири пута у Авганистану и сведок је да су Совјети контролисали само велике градове и главне путеве. За десет година у Авганистану је укупно боравило око 620.000 совјетских војника.
Американци први пут користили преносне ПВО системе "стингере" против руске војне авијације
Совјетска армија у Авганистану није ратовала само против муџахедина већ и западних инструктора. Американци су први пут користили своје преносне ПВО системе "стингере" управо против руске војне авијације. Тада су Американци муслиманске верске фанатике у Авганистану сматрали својим савезницима, па су их помагали у сваком погледу, што им се касније осветило. На крају су авганистански верски фанатици ратовали против Американаца.
Сада се у Авганистану рапидно погоршала ситуација откада су Американци напустили главну базу у Баграму. Талибани су већ заузели други по величини авгански град Кандагар. Око хиљаду и по авганистанских војника већ је побегло у Таџикистан. Зашто беже у ту суседну земљу, добро се зна. Они су етнички Таџици и логично је да су побегли код својих сународника спасавајући се од освете талибана. Слично је и са онима који беже у Узбекистан јер су и они етнички Узбеци. Треба знати да Авганистан нема модерну нацију већ је и даље племенски раздељен. Најбројнији су Паштуни којих је 42 одсто, Таџика је 27 одсто, Узбека 9 одсто, Туркмена је три процента, а остало су друге етничке групе.
Председник Таџикистана Емомали Рахмон добио је подршку председника Владимира Путина да ће Русија помоћи да се заштите границе са Авганистаном. Таџикистан ће за то мобилисати 20.000 људи како би се заштитио од агресивних талибана. У Кремљу је потврђено да ће Русија пружити сву потребну помоћ Таџикистану, тим више што је та земља чланица Организације договора о колективној безбедности.
На територији Таџикистана се већ налази 201 војна база, оне се налазе у Душанбеу и Бохтару.
По договору, та база ће се налазити у Таџикистану до 2042. године. Али већ сада се зна да у Кремљу уопште не размишљају о томе да Русија шаље своју војску у Авганистан, јер је извукла поуке из рата који су водили Совјети. У периоду од 25. децембра 1979. до 15. фебруара 1989. Совјети су у Авганистану имали велике губитке - погинула су 14.453 војника и официра, а више од 30.000 је рањено.
Совјети нису бежали
Совјетски генерал-пуковник Борис Громов, који је био на челу колоне која је напустила Авганистан, каже да је велика разлика између њиховог повратка и Американца.
- Ми нисмо као Американци бежали из Авганистана, о томе је био обавештен цео свет.
Оставили смо 1989. стабилну власт и да Москва није престала материјално да помаже руководство у Кабулу, оно би сачувало власт - каже генерал Громов.
Он сматра да централну власт у Кабулу сада очекују тешки дани јер талибани заузимају провинцију за провинцијом.
- Совјети су у Авганистану били девет година и два месеца, а Американци две деценије. Ми смо тамо градили школе, болнице, фабрике и електрифицирали смо земљу. А шта су оставили Американци? Само крв и сузе - истиче генерал Громов.
Путин је разговарао са председником Узбекистана Шавкатом Мирзијојевим. У Узбекистину је већ подигнуто шаторско насеље за избеглице из Авганистана.
На другој страни, представници талибана јавно изјављују да не намеравају да прелазе границе суседних земаља. Они највероватније то неће чинити у ближе време јер немају довољно снаге за експорт муслиманског фанатизма. Али ако лако дођу до власти у Кабулу амбиције ће им сигурно порасти. Због тога руководиоци бивших совјетских република у Азији траже савезничку помоћ од моћних држава као што су Русија, Кина, али и Турска, која већ има своје рачунице у том делу света где живи доста муслимана.
Жестока расправа Берлина и Москве, шеф Бундестага ударио на Русију! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости/ Бранко Влаховић
