Пише: др Иван Пајовић
Глобалне цене нафте и гаса поново су у последње време достигле вишегодишњи максимум. Цена нафте марке Brent прешла је износ од 77 долара, што није запамћено од 2018. године. Упркос незнатном снижењу у последњих неколико дана, цене нафте и гаса и даље изгледају врло високе. Тешко је говорити како ће се оне у скоријој будућности кретати, јер је ово тржиште веома нестабилно. По законима тржишта, високе цене стимулишу повећавање понуде, што доводи до „хлађења” тржишта, тј. пада цена. Међутим, са овим тржиштем то није увек случај.
Тржиште гаса и нафте имају доста тога заједничког, али се у нечему и разликују. Једна од сличности је и извор додатне понуде – експлоатација нафте и гаса из шкриљаца у САД. Разлика је у брзини реакције на високе цене – са нафтом се све одвија много брже. Понуда нафте из шкриљаца од стране САД диктира тактику на тржишту: веома скупа нафта стимулише експлоатацију нафте из шкриљаца, што доводи до раста понуде и пада цена. Сматра се да је за експлоатацију из шкриљаца доња граница исплативости 60 до 65 долара по барелу. Заговорници одржавања високе цене из организације ОПЕК + имају свој аргумент да повећање експлоатације из шкриљаца иде слабо, практично уопште не расте, премда је цена од 75 до 80 долара довољан мотив за то.
Ништа мање није интересантно тржиште гаса. На њему су цене још и више у односу на просек последњих година и показују вишегодишњи максимум. Разлога је много и они се сада чине очигледним. Само нешто више од пре пола године стање на тржишту је било потпуно супротно. Тренутно велике количине гаса одлазе у Азију, у Европи расту цене квота за емисију угљендиоксида (што стимулише прелазак производње струје са угља на гас), а у исто време Гаспром ограничава своје испоруке гаса Европи.
Превисоке цене гаса су нестабилне, јер када се оне на тржишту појаве, САД засипају цело светско тржиште својим течним природним гасом. Унутрашње цене гаса у САД такође су прилично порасле, али и при текућим ценама у САД извозници америчког течног гаса на светском тржишту одлично приходују.
Међутим, нафташи, ако хоће, могу веома брзо да искористе тренутни талас високих цена нафте и повећају понуду, у гасном сектору тако нешто не може проћи, јер додатне производне капацитете гаса у САД тек треба саградити, а за то је потребно минимум још четири године.
Занимљиво је да последњих година међу експертима светског ранга кружи тврдња да Газпром намерно не допушта високе цене гаса у Европи, како не би мотивисао градњу нових постројења за производњу течног природног гаса у САД. И заиста, показало се да је Газпром у већини случајева, уколико је могао, тражио начина да повећа извоз у Европу, мотивисан реченим разлозима.
Међутим, сада се ситуација изменила. Газпром вероватно очекује пуштање у рад „Северног тока 2”, па стога не повећава доставу гаса преко Украјине, јер касније може достављати идентичне количине преко новог, од такси и политичког утицаја потпуно слободног гасовода. У исто време, дефицит гаса у европским складиштима смањује могућности политичког притиска на скоро пуштање у рад „Северног тока 2”, а притом Гаспром од изузетно високих цена добија додатну добит.
Упркос свему, за сада се не виде нова одлучна инвестициона решења о градњи нових постројења за производњу течног нафтног гаса у САД, премда су неки од таквих пројеката већ у „ниском старту”. Али, дугорочно гледајући биланс глобалне понуде и тражње гаса, на амерички течни гас отпада не мали део. Зато се почетак градње нових постројења за производњу гаса у САД са сигурношћу може очекивати, јер су она и раније била у плану, а високе текуће цене дају додатни мотив. Међутим, њихов утицај на тржиште може се очекивати тек за четири или нешто више година.
До тада Газпром са сигурношћу може да трља руке, јер више нема западних уцена на Северном мору, нити украјинских на истоку.
Прошлу колумну др Ивана Пајовића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
