Пише: Милан Видојевић
Зашто ово пишем? Зато што је данас на духовном плану у Србији потребна свака позитивна духовна еманација коју можемо да манифестујемо, како би се народ духовно опоравио и усправио. Спорт је једна од активности која лако активира и подиже ову енергију и емотивна идентификација са успешним спортистом или тимом лако је препознатљива. Разлози за трансфер емоција на успешног спортисту који има резултате су вишеструки, од чисто патриотских до наткомпензације услед личног комплекса инфериорности. Задржаћемо се на овим позитивним, иако и спортска мржња и изражавање негативних емоција према противнику такође имају широк распон, од осећања немоћи и због тога беса, што је друга страна боља и побеђује, до расистичких, националистичких и хулиганских испада према противничкој страни.
Тренутни позитивни пример, предмет спортског обожавања је Новак Ђоковић. Већ више од деценије нација устрептало прати његове успехе. Воле га тинејџери, људи средњих година који прате спорт, баке јер је добар тенисер и добар супруг и отац. Његовим успесима и освајањима Гранд Слам турнира радују се и политичари који му јавно шаљу честитке, не би ли се мало огребали о туђу популарност и успех. Израстање у идола нације ишло је заједно са спортским успесима и постало је питање националног престижа у глобалним оквирима.
Спортски новинари у неким земљама више не пишу "Новак" кад извештавају са турнира него "Србин." Одатле можда крећу анимозитети на националном нивоу, не само против "Новака," него и "Србина," што је посебно било видљиво на турнирима у Ролан Гаросу и Вимблдону, где су се појавили провокатори, сигурно плаћени и организовани да ометају Ђоковића у концентрацији и игри. Игра се са терена пренела у сферу политике. Превише глобалних проблема у свету прелама се на спорту. Не само ових политичких него и финансијских. Опасна ствар је новац који се врти у тенису, конкретно, сада. Ера атомског тениса има три велике звезде, остали су "друга лига." Док је та борба тројице мајстора тениса била равноправна, менаџери телевизијских глобалних мрежа, маркетиншких агенција, произвођача тениске спортске опреме, рекета, патика, лопти и сијасет других производа, трљали су руке.
Прошла је деценија или мало више од ње, двојица почињу да попуштају, ближи се крај спортске каријере, почеле су повреде, све то отежава иоле равноправну борбу с трећим, који незаустављиво иде даље, реално показујући да ће порушити све постојеће "статистике" овог спорта. Они који статистику претварају у новац, наравно да нису срећни. Коке које носе златна јаја то више нису у стању, остао је један. Све престижне светске компаније које маркетиншки и финансијски прате и улажу у тенис, сада су у шкрипцу. Треба да испуњавају вишемилионске годишње уговоре звездама на заласку, а дотле други скидају тениски кајмак. То морају да зауставе, огроман новац иде у ветар и на погрешна конта, да не говоримо да се светска ранг листа првих десет играча света променила до неприхватљивих граница. На челу је Србин, а онда пет Руса или полу Руса, а дарлинг светског тениса протеклих двадесет година, на коме су и АТП и маркетиншке агенције градиле своју стратегију, само што није испао с листе првих десет играча света. Још годину дана, ако уопште буде играо идуће године, на велике турнире ће ићи кроз квалификације или wилд цард, као несрећни Мари. Тако, ничим изазван, један добар човек и врхунски спортиста постаје мета подмуклих покушаја да се омета, руши, ниподаштава, јер спортским средствима, на терену, тешко да може да буде заустављен.
Ту се враћамо на кључно питање, духовну подршку "навијача," како би се та духовна снага подигла до егрегора а онда вратила на Ђоковића, да га напуни у важним тренуцима. На конференцији за штампу је рекао да је "одједном осетио олакшање," да се "опустио" и почео боље да игра. Да, десило се оно чега не мора да буде свестан, спуштање енергије на њега било је успешно. Ови аксиоми су врло прости. Прво питање је, шта народ очекује кад гледа спорт? Идентификацију са победом и победником. Новак је тај који "гарантује победе." Дух победе се интегрише са егрегором народа и резултат је ту. Ту треба да се стане. Ту је постигнут оптимум духовне подршке јер то показују резултати. Новак испуњава "жељу народа и вољу неба." Шта је проблем који може да угрози овај спој? Преигравање овог принципа, претерано инсистирање на оном што је остварено, одушевљење које се граничи са хистеријом, губљење критеријума здраворазумског подржавања и прелазак у идолопоклонство, је контрапродуктивно,што ће егрегор такође да идентификује, јер њему ништа не промиче и сваку негативну реакцију и негативни "учинак" ће регистровати и почети да умањује већ постигнуте позитивне ефекте.
Да би вам било јасно о чему говорим, кратко ћу се осврнути на групу глорификатора који су изгубили меру и критеријуме. Реч је о неколицини јавних личности који смело тврде у медијима да је "Новак Ђоковић реинкарнација Николе Тесле." Пошто о принципима карме и реинкарнацији не знају ништа, мораћу да им укажем на пар ствари. Новак не може да буде реинкарнација Тесле јер је прошло исувише мало времена између две инкарнације, око четрдесет година. За старе душе, а Теслина је то, под условом да се уопште врати у ову димензију, размак између две инкарнације је око 600 година, а некад и дуже. "Брзо" се инкарнирају младе душе којима треба много инкарнација за учење, што је сврха инкарнације, учење као пут ка савршенству и идентификација с Божјим умом, кад се инкарнације завршавају. Брзо се инкарнирају и душе ратних злочинаца и криминалаца, јер пут њихове душе, кроз негативну раван, много је дужи, скоро бесконачан. Још једна опсервација. Инкарнирана душа никад физички не личи на претходну инкарнацију јер је ново биће, нов ентитет с потпуно новом матрицом учења и нема разлог да "личи" ма колико то "пресликано преко пауса", што рече један идолопоклоник зрелих година, био "аргумент" за "препознавање инкарнације." Да не улазим у ситна цревца, да је отприлике број мушких и женских инкарнација подједнак, па постоји могућност да "нова" инкарнација Тесле буде женско биће. И на крају, једна од највећих заблуда јесте да је свака наредна инкарнација у будућности! Није! Пошто је "живот" космички принцип који се одвија у спиралној форми, јединствен у томе што подједнако и симултано постоји у "прошлости," и "садашњости" и "будућности," ако постоји потреба и лекције спознаје које су пропуштене у неким инкарнацијама, онда та душа може бити враћена у "прошлост" стотинама или хиљадама година, да научи и постигне нешто што је потребно том времену, а ми то баштинимо данас. Можда ће душа коју знамо као Теслу у двадесетом веку у следећој инкарнацији бити враћена у древни Египат, да сагради пирамиде? Ко зна? Тешко питање...
Новаку Ђоковићу не треба људска помоћ у баналном смислу, има помоћ неба. Његов судбински пут је трасиран, омеђен је звезданим крајпуташима успеха, који су изнад просечног људског достигнућа. Ни "помагање" ни "одмагање" га неће зауставити, он мора да испуни своју карму у овом животу. Највећа помоћ му је да га оставимо на миру. Они који то схвате заиста му помажу.
Нови заокрет Русије од којег је Запад занемео. Народ Украјине ће матирати власт. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
