Због ривалства с Кином, које је одредила као најважнији спољнополитички интерес, Бајденова влада намерава да се далеко мање бави другим деловима света. Ипак, после недавних дешавања на Хаитију и Куби, у Никарагви и другим латиноамеричким и карипским земљама, Америка се поново посветила и сопственом „дворишту”, а политичари кубанског порекла чак траже војну интервенцију налик оној на Косову.
Председник Џозеф Бајден одмах је реаговао на протесте који су у недељу одржани на Куби, где је масовно исказивање незадовољства ретка појава. Већ у понедељак, шеф Беле куће оптужио je хаванске званичнике да су посвећени сопственом богаћењу, уместо привредном расту и борби против пандемије. „Ово је јасан захтев за слободу”, оценио је Бајден.
Он је под притиском градоначелника Мајамија Франсиса Суареза и републиканског сенатора Марка Рубија да размисли и о војној интервенцији. Суарез је у изјави за Фокс њуз казао да треба размислити о „војној акцији попут оних у Панами и Југославији” и додао да је једна од могућности и оно што је „председник Клинтон урадио на Косову, кад је интервенисао ваздушним ударима на хуманитарној основи”.
Хиљаде Кубанаца демонстрирале су против комунистичких власти због тешке ситуације с епидемијом вируса корона и економских проблема, који су у великој мери узроковани америчким ембаргом. Учесници протеста тражили су храну, лекове и вакцине, док су насилни међу њима превртали полицијска возила и пљачкали продавнице. Полиција је претукла неке од демонстраната, а друге растерала бибер-спрејом. Према речима активиста, у недељу је нестало или приведено око сто људи, а власти су потврдиле погибију једног демонстранта.
На узвик појединих демонстраната: „Доле диктатура!”, председник Мигел Дијаз Канел је позвао на контрамитинг и одбрану револуције од наводних америчких плаћеника који су примили новац да би дестабилизовали сопствену земљу. Ипак, Дијаз Канел је у среду признао пропусте у снабдевању основним животним потрепштинама. Влада је обећала да ће се потрудити да не буде рестрикција струје и привремено је укинула царине на храну и лекове које Кубанци уносе у земљу враћајући се из иностранства.
Како преноси „Њујорк тајмс”, први човек вашингтонске администрације поручио је да се ускоро могу очекивати нове америчке мере поводом ситуације на Куби и Хаитију, где је прошле седмице убијен председник државе. Према оцени њујоршког дневника, садашње Западно крило мораће да се позабави Латинском Америком и Карибима далеко више него што је то чинило последњих неколико влада, које су у жижу интересовања стављале ратове на Блиском истоку и такмичење с Русијом и Кином.
Бајден је био потпредседник у Обаминој влади кад су САД обновиле дипломатске односе с Хаваном, али актуелни станар Авеније Пенсилванија није преиначио одлуку свог претходника Доналда Трампа да Кубу стави на листу земаља које спонзоришу тероризам.
Бајден се у понедељак обратио и политичарима на Хаитију, тражећи од њих да се „удруже зарад добробити земље” након што је убијен тамошњи председник Жовенел Моиз. Власти карипске земље саопштавају да је атентат извршен у организацији двојице америчких држављана хаићанског порекла, као и 26 пензионисаних колумбијских војника. И у овој карипској земљи избили су нереди после трагичних догађаја, а нестабилност у престоници Порт о Пренсу за САД је проблематична и због тога што најављује нови талас хаићанских имиграната. Политичка нестабилност, немаштина, немири и природне катастрофе – хроничне су бољке Хаитија.
Из истог разлога – због реке тражилаца азила која се слива ка мексичко-америчкој граници – Вашингтон помно прати и дешавања у Централној Америци. Бајден је потпредседници Камали Харис поверио да у сарадњи с владама Гватемале, Никарагве и Салвадора пронађе решење да становници ових земаља остану код куће. Америка нуди економску помоћ и сарадњу у борби против криминала, а азиланти се жале на сиромаштво, банде, корупцију и одсуство политичких слобода. У понедељак је Стејт департмент поништио визе за око сто никарагванских функционера, забрањујући им да уђу у САД након што је оцењено да гуше мирне протесте и крше људска права. Влада у Вашингтону је и потенцијалним мигрантима са Кубе и Хаитија у уторак поручила да не долазе.
Бајден је „наследио” и ситуацију у Венецуели, која је годинама у политичкој и економској кризи, појачаној због Трамповог ембарга на нафту. Од четири милиона Венецуеланаца који су напустили земљу, половина је завршила у Колумбији, америчкој савезници, што је искомпликовало ситуацију у Боготи, јер се и она суочава с незадовољством грађана и немирима.
И док Вашингтон држи да је цела западна хемисфера његова ексклузивна интересна сфера, Пекинг последњих година све амбициозније покушава да продре у америчко „двориште”. Кина је постала највећи трговински партнер осам латиноамеричких земаља, а 19 држава тог региона учествује у кинеском пројекту за финансирање инфраструктуре, колоквијално названом Нови пут свиле. Посебно су чавистичке власти развиле добре односе с Кином, Русијом и Ираном, због чега ће Бајден вероватно морати да се позабави Венецуелом далеко више него што су то чинили његови претходници.
Које су историјске границе Украјине, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика
