Тачне функције мутације делта до сада нису научно истражене. До сада се зна да ова мутација вирусу дозвољава да се једноставније веже за људске ћелије и да избегне неке имуне реакције, каже Дипти Гардасани, чија је струка клиничка епидемиологија, а ради на лондомском Универзитету краљице Мери.
А Пеги Ризе из Хелмхолцовог Центра за инфекционо истраживање у Брауншвајгу констатује да делта сој доводи до већег оптерећења вирусом рецимо у пределу ждрела.
Шта је бег од имунитета?
Када вирус мутира у варијанту која је отпорнија на антитела настала услед прележане болести или вакцине онда се говори о "имунској евазији” или бегу од имуности. На тај начин се људи могу заразити па и оболети упркос вакцини или прележаној болести.
Да ли је делта сој такав?
Делта сој је заразнији али има и особине "имунске евазије”. "Мутација редукује делотворност неких антитела па тиме и могућност да имунски систем препозна болест”, каже имунолог Георг Беренс, професор на Медицинском факултету у Хановеру. "Али то још није права имунска евазија, она би се показала много јасније”, додаје Пеги Ризе.
Све то значи да мутација није тако снажна да би постојеће вакцине биле бескорисне. Напротив, истраживања показују да делта сој додуше јесте нешто отпорнији на вакцине али да управо комплетна вакцинација пружа изузетно снажну заштиту од те варијанте.
Ипак, произвођачи попут Бајонтека/Фајзера раде на новој верзији вакцине која би била још делотворнија против делта соја.
Да ли вакцина проузрокује мутације вируса?
Вирусолог Фридеман Вебер са Универзитета у Гисену каже да мутације - не омогућавају вакцинисане, већ невакцинисане особе.
"Управо се у инфицираним људима створио нови слој као бег од имуности”.
Овај немачки стручњак указује на искуства у Индији, Бразилу и Јужној Африци, где су настајале актуелне мутације, а процент вакцинисаних је био изузетно низак.
Вирус је у време настанка мутација био веома распрострањен. Вирус према Веберу користи управо ослабљени одбрамбени систем организма како би се прилагодио.
Осим тога, када би теза да вакцине изазивају мутације била тачна, онда би нови сојеви вируса морали настајати у земљама које имају велики број вакцинисаних, на пример, у Израелу или Великој Британији.
"То уопште није тако. Мутације вируса се појављују управо у земљама у којима још није висок процент вакцинисаних и где се налази пуно људи на малом простору”, објашњава Пеги Ризе.
Џорџ Беренс каже да теоретски постоји могућност да вакцине врше имунолошки притисак на вирус и да он онда покушава да мутацијама избегне притисак. Он додаје да вирус тренутно наилази на само делимично вакцинисану популацију, па неки имају имунски одговор, а други не.
"То је оно што вирус воли, могу да настану други сојеви. Тако се вирус такорећи тренира”, каже Беренс.
Све у свему, вакцина ретко може довести до мутација и до поспешивања ширења новог соја, много је већа вероватноћа да опасне мутације настану тамо где се вирус може несметано и брзо ширити.
Дакле: Да ли су вакцине узрок појаве делта соја?
Искључено је да је делта сој настао на основу вакцина. Наиме, ова мутација је регистрована још октобра 2020. у индијској савезној држави Махараштра. А тек у јануару 2021. су у Индији вакцинисани први грађани – три месеца после настанка делта соја.
Како су медицинари у Србији дигли глас, прочитајте ОВДЕ.
Извор: Дојче Веле
