Пише: др Иван Пајовић
Поменути форум организован је поводом тридесете годишњице независности Украјине. На њему је председник ове земље нагласио да су чланство у НАТО пакту и Европској Унији „основни и стратешки приоритет украјинске спољне политике, а такође питање безбедности и благостања земље”. По његовим речима, приступање у ове структуре подржава „убедљива већина” грађана. Он је изјавио да ће до краја августа ове године бити објављена Стратегија спољнополитичког деловања, која ће дати смернице украјинског деловања у „суровој реалности”.
Званична Украјина говори о одсуству чврстих гаранција Запада, па је стога наводно принуђена да повећава количине свог наоружања. Говори се о новим контингентима оружја и опреме из САД, укључујући и нове брзе мале америчке бродове типа Mark VI, затим о британском зајму од око 1,5 милијарде долара за модернизацију ратне морнарице, изградњу нових бродова и војних база. Припрема се и меморандум са Турском, који ће омогућити нове пројекте градње ратних бродова, производње беспилотних летелица и сл. Министар иностраних послова Украјине Дмитриј Кулеба се јавно пожалио да неке земље „из политичких разлога” одбијају да продају оружје Кијеву. Из његових каснијих изјава за штампу постало је јасно да је том приликом алудирао на Немачку и да очекује промену таквог става после смене канцелара у Берлину.
Како сматрају у Кијеву, противтежу „руском агресору” треба тражити и у јачању савеза са малим земљама. „У последње три године створили смо три таква нова формата”, рекао је министар Кулеба. Споменуо је билатералне разговоре са Турском (разговоре министара одбране), „троугао” Украјине, Грузије и Молдавије, а такође и „Лублински троугао”, у који улазе Кијев, Варшава и Виљнус. Он је нарочито нагласио да је по свом идентитету Украјина земља Централне, а не Источне Европе (!!).
Што се тиче гасовода „Северни ток 2”, Украјинци не сматрају да је битка изгубљена. Председник Зеленски је по том питању недавно имао поверљиви разговор са немачком канцеларком Ангелом Меркел. Украјински председник је јавно позвао Европу „да се уједини, како би се супротставила тој енергетској претњи”. По његовим речима, „Северни ток 2” је „очигледна замка по питању безбедности за све”.
У последњих годину ипо дана Кијев показује намеру да активира поновне преговоре са отцепљеним републикама, уводећи САД као учесника преговора. И по том питању министар Кулеба је изнео своје мишљење: „Нема сумње, ми ћемо говорити о томе каква може бити оптимална улога САД у процесу савлађивања руске агресије и ослобађања украјинске територије”. По његовим речима, још није одлучено да ли ће Вашингтон директно учествовати, или ће бити формиран паралелни фотмат преговора.
Занимљиво је да је и са стране Донбаса стигла реакција на овакве ставове. Донбас је, како се чини, такође спреман да види Американце за преговарачким столом. Представник Луганске народне републике у Контакт-групи, Родион Мирошњик, изјавио је да се наставак дијалога може организовати као заједнички састанак саветника „Нормандијског формата”, представника САД и представника побуњених република Донбаса и Луганска. „Нормандијски формат” окупља представнике Украјине, Русије, Немачке и Француске, са циљем помоћи по питању окончања сукоба између снага украјинске владе и проруских сепаратиста, који траје још од 2014. године. Мирошњик је изјавио да је такав предлог упућен министру иностраних послова Русије Сергеју Лаврову.
Предлогу се не противи ни Русија. Још у јуну ове године, помоћник министра иностраних послова Русије, Сергеј Рјабков, допустио је могућност да се САД укључе у регулисање конфликта у Донбасу, али само како би натерале Кијев да испуне Мински споразум. Међутим, он је изразио сумњу да би САД играле конструктивну улогу у преговорима.
И док неки размишљају како да се оконча један конфликт, бивши начелник истражног одсека украјинске службе безбедности Василиј Вовк говори како би НАТО могао да помогне Украјини да поврати Крим „само ако би Америка послала своју војску, а Британија своју флоту, ако би заузели Севастопољ и Симферопољ и одузели силом ту територију од Русије”. По њему, само војна интервенција НАТО снага може помоћи Украјини, то јест неки нови Кримски рат, који би Русија морала да изгуби.
Узимајући овакве ставове у обзир, макар долазили и из неформалних извора, али и поступке званичних украјинских власти, постаје јасно ко какве методе прижељкује, то јест ко жели смиривање ситуације и мир, а ко жели затезање конфликта и рат.
Прошлу колумну др Ивана Пајовића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
