Док Лајли (41) размишља о одлуци председника Џоа Бајдена да 31. августа оконча америчку војну мисију у Авганистану, он изражава љубав према својој земљи, али гађење према њеним политичарима и згражање због расипане крви и новца. Другови су убијени и осакаћени у ратовима за које каже да их није могуће победити, што га је натерало да преиспита своју земљу и свој живот.
"Сто посто смо изгубили рат", рекла је Лајли. "Цела поента је била у томе да се отарасимо талибана, а ми то нисмо учинили. Талибани ће то преузети."
Бајден каже да авганистански народ мора сам да одлучи о својој будућности и да Америка не би требало да жртвује још једну генерацију у рату без победе.
Напади Ал Каиде 11. септембра на Америку изазвали су готово 20-годишњи сукоб који је довео до више од 3.500 америчких и савезничких војних смртних случајева, смрти више од 47.000 авганистанских цивила, убијања најмање 66.000 авганистанских војника и преко 2,7 милиона Авганистанаца бежећи из округа, према нестраначком пројекту Трошкови рата на Универзитету Браун.
"Да ли је вредело? То је велико питање", рекао је Лајли, која је била на првим линијама америчког глобалног рата против тероризма у Ираку и Авганистану скоро 16 година.
Рекао је да је тамо распоредио верујуће трупе да поразе непријатеља, подстакну економију и подигну Авганистан у целини. Нису успели, рекао је.
"Мислим да један живот није вредео са обе стране", рекао је Лајли док је у интервјуу у свом дому у Гарден Гровеу, југоисточно од Лос Анђелеса, описивао своју услугу и своју перспективу.
Лајли није сама размишљајући о повлачењу САД-а након скоро 20 година рата. Многи Американци јесу. Перспективе Лајли и других ветерана могу помоћи да се држава информише о трошковима уласка у рат и лекцијама из Авганистана.
Лајли-јева мишљења су његова, а неки се ветерани разликују, баш као што Американци углавном имају различите процене о рату који је побољшао женска права и 2011. године довео до тога да је америчка морнарица СЕАЛС убила лидера Ал Каиде Осаму бин Ладена у Пакистану.
Бајденово повлачење има двостраначку подршку. Анкета агенције Ројтерс/ Ипсос од 12. до 13. јула показала је да само око три од 10 демократа и четири од 10 републиканаца сматрају да војска треба да остане.
Лајли и други маринци који су служили у Авганистану и који су разговарали са Ројтерсом упоредили су то са сукобом у Вијетнаму. Кажу да оба рата нису имала јасан циљ, били су задужени више америчких председника и жестоки и неуниформисани непријатељ.
Део Лајли-јеве мреже подршке је Јордан Лаирд (34), бивши снајперски извиђач маринаца који је описао завршавање борбених тура у Ираку и Авганистану, које су Лаирд и други назвали "Вијетстан".
"Ви дубље разумете невоље вијетнамских ветеринара који су се кући вратили изгубљених удова и који су потпуно и потпуно пребачени на једну страну", рекао је Лер, који сада води кампању за унапређење ветеранске неге.
Служио је у долини Сангин у провинцији Хелманд, једном од најжешћих сукоба у деловима Авганистана, од октобра 2010. до априла 2011. У прва три месеца, рекао је, у акцији је убијено 25 припадника Лаирдове јединице, а више од 200 рањено . Његов најбољи пријатељ му је искрварио у наручју.
Док је био у Авганистану, Лајли је рекао да је схватио зашто су га историчари назвали "гробљем царстава".
Британија је два пута напала Авганистан у 19. веку и претрпела тамо један од својих најгорих војних пораза 1842. године. Совјетски Савез је окупирао Авганистан од 1979. до 1989. године, оставивши након што је 15.000 војника убијено, а десетине хиљада рањено.
Лајли каже да су га посебно разочарала америчка војна правила о ангажовању у Авганистану. На пример, њему и другим јединицама није било дозвољено да врше ноћне нападе на Талибане.
"Маринци нису дизајнирани за љубљење беба и дељење летака. Ми смо ту да искоренимо. Не можемо обоје. Дакле, покушали смо и нисмо успели", рекла је Лајли.
Амерички марински корпус упутио је Ројтерс америчкој Централној команди (CENTCOM), војној команди задуженој за ратове у Авганистану и Ираку, на питање о Лајлијевом коментару.
У имејлу, CENTCOM није имао коментара на Лајлиине критике.
Прекретница у размишљањима Лајлија догодила се када му је талибански затвореник рекао да ће талибани причекати Сједињене Државе и знао да ће Американци изгубити веру у рат, баш као што су то учинили и Совјети.
"То је било 2009. Ево нас 2021. године и био је у праву", рекла је Лајли. "Зашто смо изгубили момке? Зашто?"
Враћајући се са бојног поља, Лили, физички спреман и тешко тетовиран, рекао је да неколико година није могао ни да гледа заставу САД-а јер се осећао толико бесно да је његова земља њега и његове колеге послала у рат без победе. Каже да је видео неколико саветника за ментално здравље, али његова највећа мрежа подршке су колеге ветерани.
Лајли је потпредседник ветеранске фондације Рил Воријор Фондејшн, која даје ветеранима прилику да се одвоје од борби за поновно прилагођавање цивилном животу узимајући тпоруб на риболовним путовањима.
Рекао је да је разочаран што Сједињене Државе изгледа нису научиле лекције из Вијетнама, где је 58.000 америчких војника убијено у рату који није успео да заустави комунистички северни Вијетнам који је заузео читав вијетнамски полуострв.
"Требали бисмо избегавати рат по сваку цену", рекао је Лајли. "Не журите у рекет рата, у машину за зарађивање новца, уговоре. Многи људи су зарадили пуно новца на овоме."
Рекао је да су му требале године да се ослободи беса.
"Мислим, знао сам у шта улазим, мислим, одрастао сам на Рамбу. Желео сам да почастим своју породицу у смислу у којем се мој деда борио у Другом светском рату, желео сам да идем тим истим путем и учиним несебичну ствар, али се брзо претвара у стварност ".
Још један од Лајлиевих ветерана пријатеља из Ирака и Авганистана је Тристан Вимер, такође снајперски марински извиђач. Вимеров брат Кијернан, такође поморски ветеран, убио се 2015. године након што је задобио трауматичну повреду мозга у Ираку пре распоређивања у Авганистан.
Вимер, 37, сада води "22 скока", одржавајући догађаје за прикупљање средстава где на дан изврши 22 скока падобранске базе како би подигао свест о пошасти ветеранског самоубиства. Одељење за борачка питања (ВА) проценило је 2012. године да 22 америчка ветерана свакодневно умиру од самоубистава.
Портпарол ВА рекао је путем мејла да је одељење посвећено физичком и менталном здрављу бивших ветерана. Ово започиње програмом под називом ВА Солид Старт (ВАСС), који осигурава да су сви ветерани који се враћају у цивилни живот свесни и да имају приступ низу помоћи и погодности. Са њима се ступа у контакт три пута током прве године војног стажа.
Помоћ у оквиру ВАСС-а прилагођена је индивидуалним потребама ветерана и укључује приступ менталној здравственој заштити и ресурсима за ублажавање стреса током преласка у цивилни живот.
Вимер је рекао за Авганистан: "Било којим метричким показатељем који сте изабрали да га измерите, био је то бесплодан напор. Решити се Ал Каиде или Талибана - нисмо успели. Повећали мир и просперитет авганистанског народа? Нисмо успели.
"У процесу смо жртвовали пуно богатства, жртвовали смо пуно времена, жртвовали смо много живота, не само америчких, већ и коалиционих, посебно авганистанских живота, да бисмо у основи одшетали постигавши не много. То је заиста тешка ствар за стомак ".
Русија развија оружје од ког дрхте и Америка и НАТО! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Курир
