Маношек објашњава како је Сребреница 1992. постала етнички чиста енклава у којој су живели само муслимани.
- Српско становништво напустило је град већ у мају 1992, чиме је Сребреница постала енклава с више од 35.000 људи муслиманске националности. Насер Орић постао је командант 28. дивизије АР БиХ на подручју Сребренице, те је отпочео запрепашћујуће бруталне нападе на околна српска села. Један од најбруталнијих напада одиграо се 7. јануара 1993, на дан када Српска православна црква обележава Божић. Орић је предводио тај изненадни напад на село Кравица, у ком је, како се процењује, учествовало више хиљада муслиманских војника, док је у одбрану села Кравица стало свега неколико стотина његових становника. Током тог напада сви Срби из тог подручја су протерани, а преко 50 цивила и припадника сеоских стража који су бранили село смртно је страдало. Већ у пролеће 1993. Војска Републике Српске замало није окупирала енклаву, и то због провокација од Орићеве војске. Међународним посматрачима било је јасно да би то довело до катастрофалних последица за цивиле који су живели на подручју енклаве. И тадашњи специјални изасланик Европске уније Дејвид Овен и француски командант снага УН у Босни генерал Филип Моријон били су сагласни, као сведоци на суђењу Слободану Милошевићу, да је Милошевић у то време користио свој утицај да убеди вође Војске Републике Српске да одустану од напада на енклаву у пролеће 1993. - објашњава аустријски професор.
Насер Орић је 1994. и 1995. позивао стране репортере да им покаже ратне трофеје: видео-касете са снимцима својих војних подухвата на којима су приказане одрубљене главе и тела Срба, спаљене куће и хрпе лешева. Злодела која је починила муслиманска дивизија под командом Орића темељно су забележена. Кад је МКСЈ напокон подигао оптужницу против Орића у марту 2003, с тим да је и то вероватно урађено да би се створио привид судске непристрасности, оптужили су га за убиства тек седам Срба, који су мучени и насмрт претучени након што су их његови војници заробили, те за "безобзирно уништавање" оближњих села. Без обзира на то што се он отворено хвалисао у западним медијима о клању српских цивила, МКСЈ наводно није пронашао доказе да је било цивилних жртава у нападима на српска села у зони његовог дејствовања.
Моријонов исказ о ком сви ћуте
Генерал Моријон, који је као командант снага УН у БИХ био добро упућен у ситуацију, изјавио је у фебруару 2004. да чисто сумња да се радило о планираном геноциду. У својству сведока на суђењу Милошевићу Моријон је изјавио да је страховао да ће Орићеви злочини довести до крвавог чина освете Срба из Сребренице и околних места:
- Страховао сам да ће локални Срби хтети да се освете за оно што су приписивали Орићу. Није само Орић био мета њихове освете. Хтели су да се освете и за смрт страдалих на православни Божић (7. јануар 1993)." Судија Робинсон је затим покушао да разјасни да ли је Моријон хтео да каже да је "оно што се дешавало (у јулу) 1995. било директна реакција на оно што је Орић урадио Србима две године раније." Моријон је недвосмислено одговорио: "Јесте. Јесте, часни суде. Убеђен сам да је тако. То не значи да починиоци тих злочина треба да буду ослобођени нити да њихову одговорност треба умањивати, али убеђен сам у то, да - Западни медији нису били заинтересовани за Моријонов исказ.
Намештање бројки
У моменту када су српске снаге ушле у Сребреницу у граду се налазило око 7.000 војника 28. дивизије АР БиХ. Многи војници су заробљени, али још већи број њих успео је да побегне. Међународни комитет Црвеног крста два месеца касније објавио је да настоји да добије информације од српских власти о 3.000 лица за која сведоци тврде да су заробљена, а од муслиманских о 5.000 лица која су напустила Сребреницу, од којих су нека стигла до централне Босне. Укупни збир те две цифре је изворни број из ког је изведена често понављана процена да је извршен покољ над више од 8.000 муслимана. Било је добро познато да су на хиљаде оних који су напустили Сребреницу, те се водили као нестали, стигли до територије под бошњачком контролом. Међутим, напросто се претпостављало да су нестала лица поубијана. Томе је допринело одбијање муслиманског руководства да наведе имена и бројно стање лица која су стигла до безбедне територије, али западни естаблишмент показао се као запањујуће спреман да занемари не само оне који су дошли на сигурно него и оне који су страдали у сукобима, те да се послужи посмртним остацима страдалих у сукобима, као доказом да су та лица убијена. Број посмртних остатака који су пронађени не прилази ни близу укупног броја жртава који МКСЈ наводи. Уместо да поново процени те цифре, МКСЈ претпоставља да постоје остаци жртава који још нису пронађени, те надаље тврди да што је год потрага за тим телима неуспешнија, то је злоба и поквареност починилаца ужаснија, те својим злоделима жртвама ускраћују чак и место вечног починка.
Етнички очишћено од Срба
Нападом на Скелане од муслиманских снага са седиштем у Сребреници чије су акције биле координисане од војног и политичког врха из Сарајева, почетком 1993. заокружена је територија муслиманске енклаве Сребреница, етнички најчистијег подручја у ратној Босни и Херцеговини. У овом периоду енклава је доживела и највећи обим од око 900 км2, те је обухватала делове пет општина (Сребреница, Братунац, Власеница, Зворник и Милици). До овог периода муслиманске јединице су на читавом простору средњег Подриња и сребреничке регије извршиле комплетно етничко чишћење у ком је убијено нешто мање од 2.000 цивила, војника и припадника сеоских стража српске националности, а више од 150 различитих насеља је уништено. Муслиманске оружане снаге су на овом подручју очигледно починиле бруталне и систематске злочине за које је њихова Врховна команда у Сарајеву знала.
Инцко прети Додику с пет година робије!
Високи представник у БиХ Валентин Инцко, ком мандат истиче 1. августа, донео је одлуку да искористи тзв. бонска овлашћења и наметне допуне Кривичног закона Босне и Херцеговине, којима се забрањује и кажњава негирање геноцида.
Текст измена Кривичног закона које је наметнуо Инцко у два додата члана гласи: "Ко јавно подстрекне на насиље или мржњу усмерену против групе особа или члана групе одређене с обзиром на расу, боју коже, вероисповест, порекло или националну или етничку припадност, ако такво понашање не представља кривично дело из става (1) овог члана, биће кажњен казном затвора од три месеца до три године".
Изменом у члану 3 Инцко је наметнуо да: "Ко јавно одобри, порекне, грубо умањи или покуша да оправда злочин геноцида, злочин против човечности или ратни злочин утврђен правомоћном пресудом у складу с повељом Међународног војног суда придруженом уз Лондонски споразум од 8. августа 1945. или Међународног казненог суда за бившу Југославију или Међународног кривичног суда или суда у Босни и Херцеговини, а усмерено је против групе особа или члана групе одређене с обзиром на расу, боју коже, вероисповест, порекло или националну или етничку припадност, и то на начин који би могао да подстакне на насиље или мржњу усмерену против такве скупине особа или члана такве скупине, биће кажњен казном затвора од шест месеци до пет година".
Иако се очекивало и најављивало да ће Инцко посегнути за бонским овлашћењима пре Дана сећања на жртве у Сребреници, 11. јула, он је то учинио само неколико дана након што је извештај Независне међународне комисије о злочинима, чији председник је светски стручњак Гидеон Грајф, стављен на увид јавности, а у ком се аргументовано тврди да у Сребреници није било геноцида.
Савест му, тврди, није дозволила да мандат оконча без те одлуке.
Он каже да су грађани БиХ дуго чекали да њихови изабрани представници сами законски уреде ово, како каже, веома озбиљно питање.
- Поједини политички лидери отворено величају правоснажно осуђене ратне злочинце, уз изношење разних теорија завере, негирају да се геноцид у Сребреници уопште и догодио, а поједини грађани следе њихове сигнале и наратив - навео је.
Кандићева, Бисеркова и Тепићева подржавају Инцка
Оснивач Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић данас је коментарисала одлуку којом је Валентин Инцко, одлазећи високи представник у БиХ, наметнуо допуне у Кривичном закону БиХ којима се забрањује и кажњава негирање геноцида у Сребреници.
Кандићева, која је не тако давно нахвалила Ђиласову перјаницу Маринику Тепић због односа према геноциду, данас поручује: "Сада ћемо доказати да Срби нису страдали у БиХ!"
- Високи представник у БиХ донео је одлуку о забрани одобравања, порицања, умањивања или оправдавања геноцида, злочина против човечности или ратног злочина утврђен правоснажним пресудама. РС ће морати да повуче извештај медицинске комисије о страдању свих народа у Сребреници - написала је Кандићева на Твитер профилу.
А њену тезу је подржала и Председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко у коментару на друштвеним мрежама.
Русија хоће да помогне, спремни су да нам испоруче ПВО системе! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Српски Телеграф
