Пољска у вези са својим законодавством није само у спору са ЕУ него и са САД, које траже да се закон о реституцији имовине страдалих у Другом светском рату или стопира или да председник Анджеј Дуда стави вето на његову примену.
Пошто је крајем јуна Закон о реституцији усвојен у доњем дому парламента и о њему ових дана треба да расправља и Сенат (горњи дом), група америчких сенатора је упутила писмо пољском председнику позивајући га да спречи усвајање закона у последњој законодавној инстанци. У питању је закон о реституцији или компензацији за имовину која је опљачкана или одузета.
У писму које је потписало 12 сенатора из обе америчке странке изражава се „озбиљна забринутост” због закона и од Дуде тражи да „изврши притисак како би закон био повучен из Сената” или да уложи вето уколико он „прође” у Сенату. Закон усвојен 24. јуна предвиђа да судови могу да разматрају жалбе на решења о имовини само ако су поднете у претходних 30 година. У писму америчких сенатора, које је објављено у уторак, наводи се да би стопирање овог закона био најбољи начин да Пољска покаже „своје јасно противљење злочинима које су починиле нацистичка Немачка и пољска влада коју је подржавала Совјетска Република”. САД, које заједно са Пољском, заступају тезу да су злочини нациста и комуниста били једнаки, сада подсећају Пољску на чврсто партнерство у том домену и наглашавају да је потребно да Варшава истраје у својој посвећености правди за „жртве злочина које су починили нацисти и комунисти”.
Због имовине Јевреја Пољска је сада на прагу сукоба са САД око питања заслуга и кривице у Другом светском рату која има са Руском Федерацијом. Сенатори су у свом писму такође написали да је Пољска до сада била „послушни чувар” спомен-обележја и сећања на Холокауст. Последњих година званична Варшава води кампању да поништи било који степен властите кривице за постојање злогласних концентрационих логора на њеној територији. Снажно су се противили формулацијама да су у питању били „пољски логори смрти”. Ова синтагма је упућивала на то да су девет концентрационих логора (само Немачка је имала више – 20) основали и њима управљали Пољаци.
Пољска је била домовина једне од највећих јеврејских заједница на свету док је нацисти током Другог светског рата готово у потпуности нису уништили. Већина пољских грађана сматра да је за ово као и имовинске последице крива нацистичка Немачка и да је неправедно да Пољска из свог буџета исплаћује било какву штету из ере Холокауста. Пре три године је Пољска захтевала да јој Немачка исплати 850 милијарди долара ратне одштете за ратне злочине, уништене градове, села и изгубљен демографски потенцијал. Током шестогодишње немачке окупације у Пољској је шест милиона људи изгубило живот. Немачка је, међутим, више пута поновила да Пољска нема правног основа да захтева репарације.
Последњих година Пољска је у сукобу и са Израелом који тврди да закон о реституцији затвара врата захтевима за повраћај имовине, а израелски министар спољних послова Јаир Лапид је недавно рекао да је закон срамота. Уназад неколико месеци, колико трају припреме овог закона, влада коју чини већинска странка Јарослава Качињског тврди да коментари израелске стране показују непознавање чињеница и пољског закона, јер закон произлази из одлуке Уставног суда од 2015. године. Из министарства спољних послова у Варшави тврде да ће измењена правила утицати само на административне поступке, укључујући реституцију, али ни на који начин неће ограничити могућност подношења грађанског захтева с циљем добијања одштете.
Медији наводе да према закону који је усвојен у Сејму прошлог месеца судови могу да разматрају жалбе на одлуке о имовини само ако су пoднете у претходних 30 година. Критичари закључују да то поставља временско ограничење за захтеве за реституцију и да би значајно повећало постојеће препреке које спречавају жртве и њихове породице да захтевају повраћај и одштету за имовину коју су неправедно узели нацистичка Немачка и пољска влада из комунистичког доба. Закон је усвојен са 309 гласова „за”, ниједним гласом „против” и 120 уздржаних.
Јеврејска потраживања над имовином била су замрзнута током комунистичке ере и, за разлику од других земаља у региону, Пољска никада није имала свеобухватан закон о реституцији од пада комунизма 1989. године. Неке породице (међу њима је било и лажних захтева) које су изгубиле имовину од тада траже реституцију или компензацију, али поступци се одуговлаче.
О новој израелској агресији на Сирију прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
