Пише: Весна Веизовић
Када су 2012. отворене ОИ у Лондону, манифестација која им је претходила згрозила је читав свет. Све осим оних концептуала који имају разумевања за све „што им живот пружа“, а посебно ту нову врсту западне уметности чији је једини задатак да одушеви покодниране тикве, попљује сваки облик традиционализма и прослави долазак непоменка у пуном сјају.
Но, та уметност са ОИ 2012. била је само увертира, предсказање догађаја из последње две године. Короне, медијски напумпаног вируса који односи на хиљаде људи у смрт страхом, људи закачених на конце који играју попут марионета онако како им светски моћници то кажу. Представа је била пуна симбола и символа, само ко је желео да види, и ко жели и даље.
Јуче су отворене Олимпијске игре у Токију, по први пут без публике, са забрадираним учесницима. Играчима, марионетама који ће ширити страх од и даље непознатог. Отворена је манифестација која је претходила оним играма у Лондону.
И све то било би игра, забава за масе, да се неки креатор тих догађаја није „заиграо“, али не случајно, јер случајности на оваквим догађајима нема и да наше девојке није обукао у хрватске заставе!
У плавим хаљинама, оивичене хрватском заставом, Србијом на латиници и са малецким застава Србије, као да стидљиво машу неким сећањем на своју домовину, са шаховницом на устима прошле су наше девојке!
Зашто?
Није теорија завере (пракса да), није случајност, није грешка, али предсказање, напомена да нам светски моћници нешто спремају свакако јесте!
Неки ће игре пратити, навијати, јер народу и даље не треба ништа сем мало леба и игара!
Црногорску верзију усташке песме можете послушати ОВДЕ.
Извор: Васељенска
