Вучић га је криминализовао оптужбама за сарадњу с мафијашком групом Вељка Беливука, дискредитовао га је као хомосексуалца и педофила, а није могао да се уздржи ни од бруталног ругања Вулетићевим здравственим проблемима. За разлику од многих Вучићевих жртава, Профа се није уплашио и ућутао. Напротив, узвратио је свом снагом. Поднео је неколико кривичних пријава, основао политички покрет „Црно на бело – за праведну Србију“ с којим жели да допринесе победи над „сауронским злом“ које шири напредњачки картел. Владимир Вулетић у ексклузивном интервјуу за Магазин Таблоид открива детаље који раскринкавају Вучићеву везу с Беливуковим кланом, какву је улогу имао Данило Вучић, како му је претио Аца Рошави, зашто га мрзи Андреј Вучић, као и многе друге истине о криминалној мрежи владајуће фамилије.
До фебрауара ове године, до хапшења Вељка Беливука, професор Владимир Вулетић је у јавности био препознатљив углавном као ватрени заступник интереса Фудбалског клуба Партизан. Међутим, Александар Вучић га је изабрао за жртву на коју ће пребацити одговорност за све спорно што се дешавало на Партизановом стадиону. Од тада председник државе користи сваку прилику да Вулетића заспе оптужбама и увредама најниже врсте.
П.П: Како је почео тај сукоб с Вучићем, чиме сте му се замерили?
ВУЛЕТИЋ: У јавности је створен утисак да је Вучић у фебруару почео да ме таргетира и да ме први пут поменуо 6. марта на чувеној конференцији за новинар, на којој је говорио о злочинама групе Вељка Беливука, коју је одржао заједно са министром унутрашњих послова Александром Вулином. Проблем је много старији. Још 2015. године тадашњи потпредседници ФК Патризан Војислав Недић и Милорад Вучелић рекли су ми да ме не воли брат Александра Вучића и да има нешто против мене, иако ја никад ниједног члана породице Вучић нисам упознао у животу. Никад!
П.П: Благо Вама.
ВУЛЕТИЋ: Да, не познајем их. Нисам их видео уживо, а камоли изблиза и лично.
П.П: Да ли су Вам објаснили зашто Вас Андреј Вучић не воли?
ВУЛЕТИЋ: Рекли су ми да браћа Вучић мисле да ја генеришем оно навијачко скандирање „Вучићу педеру“. Рекао сам им да чак и не познајем вође навијаче и да ни накав начин не покушавам да дискредитујем председника државе.
Војислав Недић ми је рекао: „Ајде, молим те, напиши нешто, неко саопштење у коме ћеш подржати Александра Вучића и рећи да је он сјајан“. Одговорио сам: „Људи, ја се не бавим тиме, ја се овде бавим спортом. Ја сам професор Правног факултета, немојте од мене да очекујете такве ствари, ја то нећу објавити.“
Тако је остало. Није ми било пријатно због тих оптужби, мислио сам да Недић и Вучелић преувеличавају ствари, па се нисам удубљивао у њих, наставио сам да радим свој посао. Две године касније, генерални директор Милош Вазура ми је показао поруке, које му је слао Александар Вучић, у којима је Вучић о мени говорио све најгоре, да сам дебели лудак…
У то време имао сам прилику и да присуствујем телефонском разговору између Вучелића и Вучића. То је било после дербија Црвена звезда – Партизан, кад је Звезди признат споран гол. Ко прати фудбал, сетиће се те утакмице и по изјави голмана Владимира Стојковића да ће вратити пасош. Е, председник државе је звао председника Партизана да би му тврдио да је лопта прешла гол-црту.
Молим Вас, стајао сам поред председника Партизана и, преко укљученог спикерфона, слушао председника државе како виче: „Лопта је прешла црту“. Вучелић каже: „Није“. „Јесте, прешла је.“ „Није прешла.“ И тако су се њих двојица надгорњавали пет минута.
Председник државе онда каже: „То онај твој уличарски дебели професор лудак тврди да није прешла!“ Тада сам први пут чуо да Вучић зна ко сам. Прошле године, кад је Вучић пласирао изборни слоган „За нашу децу“, на Твитеру сам објавио садржај у коме сам истакао чињеницу да у Србији има много деце која немају довољно средстава за живот, живе јако тешко и да би председник требало да се, пре свега, бави том децом.
Није прошло десет минута, звао ме Милорад Вучелић, тражећи од мене да променим тај твит, јер га је звао председник државе и рекао да ће га сменит ако то не променим.
Рекао сам да ми не пада на памет да бришем оно што сам написао. Вучелић ме позвао у свој кабинет и рекао ми да морам да одем из Партизана. Рекао је: „Поднеси оставку или ћу те ја сменити“. Одговорио сам му: „Председниче, поштујем све, Ви ме можете сменити са места потпредседника, али ме не можете сменити са места члана УО Партизана, јер ме ту изабрала Скупштина клуба, а не Александар Вучић. Ако жели Скупштина Партизана да ме смени, нека ме она смени. Мене ће сменити само онај који ме изабрао.“
На то је он рекао да је то мој маневар. Рекао сам: „Ја нећу тихо одјахати у ноћ“. Данас се види да заиста нисам тихо одјахао у ноћ. Дакле, све оно што ви данас знате, има своју предисторију о којој јавност није знала довољно.
П.П: Да ли сте могли претпоставити да ће отићи оволико далеко, до најтежих оптужби, па и личних увреда?
ВУЛЕТИЋ: Не, нисам очекивао да ће отићи оволико далеко. Ово је нешто што, морам да Вам кажем, није достојно председника једне државе. Имамо председника државе који о једном универзитетском професору говори да је дебели педофил са Правног факултета. То понавља у наступима на телевизијама с националном фреквенцијом, па и на званичној конференцији приликом државничке посете Прагу, па опет на срећној телевизији, пред срећним водитељем. И још се вајка и ламентира над својом злехудом судбином што не може да докаже своје оптужбе и увреде. Не може, каже, јер нећу на полиграф.
П.П: Зашто нисте ишли на полиграф?
ВУЛЕТИЋ: На првом саслушању у Служби за борбу против организованог криминала, кад су ме инспектори питали да ли хоћу да полиграф, одмах сам пристао. Из СБПОК-а су ме одвезли у другу зграду, где ме полиграфиста питао да ли имам здравствених проблема. Описао сам му историју мојих обољења. Ево, и Вама да кажем. Пре двадесет година оперисао сам тумор хипофизе. Оперисао ме најбољи неурохирург, али дошло је до лекарске грешке. Засекао је мало више. Од тада имам потпуни недостатак хормона раста. Дакле, пре 2001. нисам изгледао овако, био сам ватерполиста. После операције добио сам 48 кг. Метаболизам нула. Немам анти-диуретски хормон, који регулише проток течности кроз организам. Без тог хормона дневно уносим 15 литара воде и толико избацујем из себе. То се зове инсибидни или лажни дијабетес. То изазива ненормалну жеђ, то је страшно.
Затим сам добио и дијабетес мелитус, прави шећер. У овом моменту, мој шећер је 25. Не одвајам се од инсулина. На дневном нивоу четири ињекције. Имам и четврту болест – опструктивни слип апнеа синдром. Кад легнем да спавам престајем да дишем због хипоталамуса који се није снашао после те операције.
Једноставно, у РЕМ фази сна он шаље чудне податке. Као што неким људима шаље инсомнију, тако мени изазива апнеу, које трају по два минута. Откад то откривено спавам са апаратом за дисање и маском коју стављам на нос. Од 2006. ниједну ноћ нисам заспао без тога. Кад сам то објаснио полиграфисти, он ми је рекао да не могу да будем саслушан.
П.П: Вучић Вас, ипак, стално прозива што нисте били на полиграфу.
ВУЛЕТИЋ: Он зна зашто нисам саслушан, али то га не спречава да прича то што прича. Без обзира на све, и даље му нудим јавно суочавање. Нека нас обојицу прикаче на полиграф, па да, пред камерама, у директном преносу један другоме постављамо питања. То би трајало врло кратко, верујем да би после 30 секунди неко експлодирао, или полиграф, или Вучић. Због свих болести, за мене сваки нови дан, кад се пробудим, представља победу. Зато Вучићу могу да поручим – бој се оног ко је свико без голема мријети јада.
П.П: Мислим да се он каје што се упустио у овај рат.
ВУЛЕТИЋ: Сад му је касно.
П.П: Како је дошло до тога да Вам Вучић импутира везу с Беливуком?
ВУЛЕТИЋ: Кад је ухапшен Беливук, 4. фебруара, супротставио сам се покушају да се цео Партизан, као институција, криминализује. У медијима су пласирана тенденциозна питања – а, ви нисте знали шта се дешава у клубу, нисте знали да су ту дрога и оружје?
Партизан је представљен као параван за криминалце, као бункер једне организоване криминалне групе, који, као такав, треба забранити или уништити. Снажно сам се супротставио таквој манипулацији чињеницама. Тада сам први пут јавно прозвао Вучића и истакао две ствари. Прво, недопустиво је да председник државе или било ко из извршне власти на телевизији емитује доказе из истражног поступка, како би направио некакав паралелни тв-процес, који ће се окончати с одговарајућом тв-пресудом.
Видите, то мени сугерише на недостатак доказа и покушај да се доказима, који су врло рањиви, натера јавност да буде судија. У Србији се суди у име народа, а не суди народ. Кад би народ судио, вратили бисмо се на преке судове, какви су били 1945/46. Наступио сам као професор права, коме је то вокација.
Нажалост, други професори нису поступили слично, ћутали су, уживајући у свом конформизму. Тада је владар одлучио да уништи једног универзитетстког професора, да му развали живот, да га криминализује и дехуманизује. Други проблем, који представља трн у његовом оку, јесте оно што ја знам о везама власти и криминала.
П.П: Шта знате?
ВУЛЕТИЋ: Знам да је врх државе био спиритус мовенс, дух који покреће, криминалне навијачке групе још од 2013. године. Новак Недић је у то време био члан Управног одбора, а његов отац Војислав је био потпредседник Партизана. Новак Недић се повукао с функције у клубу кад је постао прво заменик, а потом и генерални секретар владе Републике Србије, чији премијер је од 2014. био Александар Вучић. Новак Недић је руководио групом Александра Станковића, познатог као Сале Мутави. За то имам доказе.
П.П: Какве доказе?
ВУЛЕТИЋ: Те доказе сам дао СБПОК-у. Постоје смс поруке, чак и један разговор који сам водио с Недићем 4. фебруара 2016. године. Он ми је тада експлицитно нудио амбасадорско место и 3000 евра месечно уколико пређем на страну њега и његових пријатеља, како бисмо преузели Скупштину Партизана. Тада сам рекао: „Новаче, ја то нећу прихватити, имам свој посао, други ми не треба. Нећу да радим било шта противправно. Како мислиш да победиш у Скупштини кад немаш већину?“ Тада је он изјавио: „Ови моји ће то да разбију.“ „Који твоји? „Шта који моји? Па Сале и ови моји ће упасти на Скупштину и физички је разбити.“
Новак Недић, као генерални секретар владе, нудио ми је да заједно са Салетом Мутавим, преузмемо власт у Партизану. У тој групи се налазио Александар Видојевић, алијас Аца Рошави, чија се улога намерно минимализује, јер је он лични пријатељ Данила Вучића. У том моменту, изнад Салета Мутавог и Аце Рошавог био је жандар Ненад Вучковић Вучко. Дакле, та тројица су имали задатак да разбију Скупштину.
Инспекторима СБПОК-а сам предао и доказе о седници УО, која је одржана 23. децембра 2015. године. У два ујутру, у намери да смене председника Партизана Зорана Поповића, на Скупштину су упали Сале Мутави, Александар Видојевић, Вучко и Новак Недић. Има записник о томе. Од мене су тражили да обавим правни део посла како би Војислав Недић постао в.д. председник Партизана. Рекао сам им да то није могуће. Наравно, било је могуће, али нисам хтео да то урадим, сад могу да то слободно кажем. Доста тога имам, као што видите…
П.П: Баш сте се замерили Вучићу. То радите и данас, посебно кад помињете чланове породице.
ВУЛЕТИЋ: Видите, то „чланови породице“… Па, и ја сам нечије дете. Кажу за Данила Вучића да је дете… Он је дете колико сам и ја. Са становишта закона потпуно је исто да ли имате 24 или 42 године, колико данас имамо он и ја. Данило Вучић има пријатеље међу истим тим криминалцима о којима се данас говори као о људима који су припремали атентат на председника државе и све остало.
Не желим да улазим у то одакле му толике фотографије са њима, али је чињеница да је он и данас један од најбољих пријатеља Александра Видојевића. Они се и дан данас друже, нераздвојни су. Та екипа је 2016. године мени претила смрћу, након што сам одбио предлог Новака Недића.
Александар Видојевић ми је лично пришао на Цветном тргу, у сред бела дана, тражећи да се видимо. Само је пришао и рекао ми: „Води рачуна, има живота и после Партизана“. Рекао је то и отишао.
Александар Вучић зато минимизује улогу Видојевића, како би и грех његовог Данила био мањи. На оној легендарној конференцији, кад га је новинарка КРИК-а, позивајући се на моје тврдње, упитала за везе Данила с криминалцима, Вучић је, присвајајући улогу тужиоца, рекао да треба саслушати Вулетића и Недића.
Од тада, Вулетић је четири пута био у СБПОК-у, као грађанин, без налога тужиоца. Само једном је било с правним основом. А, знате који су били правни основи – прање новца, изнуде и отмице, исто што се ставило на терет групи Вељка Беливука.
Тако је Вучић покушао да ме представи као неку врсту криминалног мастерминда… То је поигравање са правосуђем на један бруталан начин. Остала три пута у СБПОК сам долазио на телефонски позив. Кад позову, одмах дођем. Новак Недић није саслушан до дана данашњег.
П.П: Шта су Вас питали у СБПОК-у?
ВУЛЕТИЋ: Први пут кад сам био тамо тражили су да кажем шта знам о криминалним навијачким групама с Партизановог стадиона. Причао сам 2,5 сата о свему овоме, све им казао. Били су јако љубазни, али, нажалост, сутра, кад дође до промене власти и када се буде одлучивало ко је радио по чијим наређењима, ипак ће морати да објасне како је могуће да једног грађанина инспектори СБПОК-а питају да ли је спавао са дечацима. Доведен сам по основу изнуда, отмица и прања новца, а они ме питају да ли сам оргијао са дечацима. То није нормално.
П.П. Нормално да није нормално, пошто су то Вучићева питања. Откуд оптужбе за педофилију?
ВУЛЕТИЋ: То је освета Славише Кокезе за моје успешно демонтирање једне преваре, коју је извршила Дисциплинска комисија Фудбалског савеза Србије 2017. године. Дисциплинка комисија је тада казнила Партизан одузимањем два бода и новчаном казном од милион динара.
У решењу се наводи да је седници присуствовала и чланица Дисциплинске комисије, која је била у емотивној вези са председником ФСС-а. Баш ме брига за њихову везу. Она је, иначе, моја студенткиња, па је знам. Међутим, била је непромишљена, па је на WхатсАпп-у поделила фотографију на којој она и њен дечко позирају на Копаонику истог дана кад је, наводно, присуствовала седници на којој је кажњен Партизан.
Скриншотовао сам ту фотографију и одржао конференцију за медије на којој сам оборио ту, како сам је назвао, „копаоничку одлуку“. Водич магараца, који је и сувласник Српског телеграфа, одговорио ми је преко тих новина. Српски телеграф је објавио моју преписку на Инстаграму, у којој је фалсификовао наводе како ја волим да имам односе са дечацима од 16 и 17 година. Као доктор правних наука и професор Правног факултета морам да кажем – све да је то истина, то није законом кажњиво. Педофилија се дефинише као однос са особом млађом од 14 година. Са 16 година имате право на венчавање, са 15 имате радну способност и право да оставите тестамент. То је по закону. Они то не знају, нити их занима.
Хтели су да ме брутално компромитују. Тужио сам Српски телеграф. После три године сам добио пресуду. Вучић зна за ту пресуду и поред тога наставља с кампањом у којој понавља да сам дебели педофил.
Покушавајући да схватим узроке тако недостојног понашања, приметио сам неке његове психолошке карактеристике. Верујем да он вуче неке трауме из детињства.
Представља се као навијач, опасни хулиган са „северне шипке“. Прича како се дружио с тадашњим вођама Звездиних навијача. Добро се познајем с некима од њих. Питао сам их за Вучића. Смеју се људи, никад га нису видели на трибини, нису ни чули за њега. Уосталом, слушајте како Вучић објашњава зашто противнике подругљиво назива девојчицама. Каже, навикао је дружећи се с навијачима. Зар неко може да поверује да су Звездини хулигани противнике ословљавали са – девојчице? Не, тако су Вучића називали школски другови у ђачким данима.
Сигуран сам да, кад је славио рођендане, нико жив није хтео да му дође, да је тамо била гомила непоједених сендвича, које је он гледао онако тужан и, вероватно, уплакан. Кад изађе напоље, њему су ударали мацоле – девојчице, девојчице и од тада има то – девојчице. Какав црни хулиган са шипке. Тај сендвич-хулиган са Новог Београда вуче неке тешке трауме и оне се виде. Не може да побегне од њих.
П.П: Поднели сте кривичне пријаве против Вучића и Вулина. Докле је стигло с тим?
ВУЛЕТИЋ: Тужилаштву за организовани криминал до данас се није огласило. Осим те против Вучића и Вулина, у вези са злоупотребом службеног положаја, поднео сам и кривичну пријаву против НН починиоца из Владе Републике Србије и одређених медијских кућа, које су доказе из истраге емитовали на телевизијама са националном фреквенцијом, што је кривично дело.
Поред тога, Вишем јавном тужилаштву сам поднео захтев за прикупљање обавештења од Александра Вучића на околности његових изјава да сам дебели педофил са Правног факултета. Ако он има таква сазнањја, која јавно понавља, треба да објасни како он то зна. Можда је сведок. Можда је оштећени. Ја то не знам.
П.П: Како може да буде оштећен као жртва педофилије кад има 50 година?
ВУЛЕТИЋ: – С обзиром на његово инфантилно понашање, можда ментално има мање од 14 година. Често делује као да има 9 или 10 година. Вучићу много смета што га називају педером. То нема везе с његовом сексуалном опредељеношћу. Видите, ја немам проблем са хомосексуалцима, него само с педерима. Као што је хомосексуализам лични сексуални став, тако је педерлук психолошка одредница. Не знам да ли је Александар Вучић и хомосексуалац, али сигуран сам да има педерски карактер. Трауме из детињства, о којима сам говорио, временом су се таложиле и он је, једноставно, постао педер у души.
П.П: Да ли сте формирали политички покрет како бисте се одбранили од њега?
ВУЛЕТИЋ: Погрешна је перцепција да сам покрет „Црно на бело – за праведну Србију“ основао да бих себе заштитио. Основао сам га након што су сви покушаји државе да ме ухапси, криминализује и дехуманизује пропали. Устав се крши свакодневно, закони више не постоје, ми нисмо једнаки пред законом. То мора да се промени из корена. Неопходна је демонтажа овог система у коме капиларни гласови обезбеђују капиларну правду.
П.П: На кога рачунате за савезнике из опозиције?
ВУЛЕТИЋ: Нажалост, наш покрет је подједнако удаљен од традиционалне опозиције, овакве каква јесте, колико и од режима. То кажем само као грађанин. Дубоко сматрам да је садашња опозиција у великој мери одговорна за стање ствари и када је реч о дужини владања Александра Вучића. Усуђујем се да понекад помислим да су неке реакције наше опозиције, као да су тако планиране, ишле на руку Вучићу.
Наша опозиција не може да се договорио око заједничког представника на разговорима о медијским условима, а камоли да имају заједничког кандидата за, рецимо, председника државе. Ипак, и оваква, опозиција има страшну шансу да већ на пролеће победи на изборима у Београду, а можда и за председника државе. Београђани више не желе СНС, то је потпуно јасно. Ако Вучића уведемо у други круг, па нека у њему и победи, он то неће психички поднети.
Он не може да издржи, сигуран сам. Ако будемо јединствени, а бојим се да нећемо, имамо шансу за победу. Јединство је могуће ако ставимо по страни идеолошке разлике. Па, идеологија у оваквим околностима није битна. Ми се данас боримо против зла, а борба против сауронског зла подразумева да се боримо сви заједно. Ни лево, ни десно, него право. Не безакоње, већ право. То је моја политика.
П.П: Плашите ли се за личну безбедност?
ВУЛЕТИЋ: Сви ми кажу да треба да се плашим, а не осећам ни мрву страха. Враћам се сам кући, немам нелагоду. Једноставно, нисам криминалац, ја сам универзитетски професор који се труди да ради свој посао. И ово што сад радим, и то је такође мој посао. Имајући то у виду, добро пливам. Добар сам пливач, препливаовао сам Саву, ваљда нећу морати и Дунав.
П.П: Као Цвијан?
ВУЛЕТИЋ: Да, као Цвијан. Знате, чудан сам ја човек. Отац ми је погинуо 2006. у саобраћајној несрећи, у својој 51. години. Мајка ми је, у 68, умрла прошле године од карцинома. Да није умрла тада, умрла би сад. Драго ми је што није дочекала да види ово што ме задесило. Због ње би ми било тешко, не због мене. Да ми је мајка жива, не бих могао да ово издржим.
П.П: На Правном факултету су стасали Вучићеви сарадници од највећег поверења Марко Ђурић и Никола Селаковић. Да ли сте их познавали? Какви су били студенти?
ВУЛЕТИЋ: Марко Ђурић није завршио Правни факултет. Овде је студирао две године. Више није могао, није имао капацитет, учење му није ишло онако добро као аплаудирање, па је прешао на Привредну академију у Новом Саду. На тој Академији је завршио право. Професор Сима Аврамовић је предложио Николу Селаковића за асистента на нашој катедри. На тој седници се за реч јавио чувени професор Ратко Марковић. Рекао је да је дан у коме примамо Селаковића најсрамнији дан у историји Правног факултета. То је рекао и напустио седницу.
Правни факултет никад није примио никога ко је студирао дуже од четири године с просеком који није тежио ка десетки. Селаковић је студирао осам година, а просек му је био близу осам. Тада сам био млад асистент, гласао сам за пријем Селаковића, од кога се разликујем по свему.
Факултет сам завршио за три године, као студент генерације. Професор Аврамовић је, као декан, рекао да је Александар Вучић најбољи студент у историји Правног факултета. Сви знају да то није тачно. Вучић је студирао шест година, а имао је просек 9,2. Што је најгоре, Аврамовић је то рекао на свечаности приликом откривања бисте Слободана Јовановића, можда најзначајнијег професора нашег факултета. Међу гостима је било стотинак универзитетских професора и академика. Кад је декан прогласио Вучића за најбољег у историји факултета, сви су сагнули главе и ћутали. Ћуте и данас.
План о тоталној контроли је већ јасан. И вакцинисани ће морати да носе маске, вероватно заувек. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: magazin-tabloid. com
