Сједињене Државе ће до краја године завршити борбене операције у Ираку, саопштио је амерички председник Џозеф Бајден, што је још једна његова значајна одлука у региону након што је одлучио да повуче војску из Авганистана.
Бајден је обелоданио крај ратовања на прекјучерашњем састанку с ирачким премијером Мустафом ел Кадимијем у Белој кући. Према речима шефа вашингтонске администрације, америчке трупе се више неће укључивати у борбена дејства, али ће остати да обучавају ирачке снаге, којима ће слати и обавештајне податке. Пентагон ће бити ту и ако то буде захтевала ситуација са сунитском екстремистичком милицијом Исламска држава, додао је Бајден.
Кадими је задовољан одлуком, пошто је пред долазак у Вашингтон изјавио да више нема потреба да се америчке трупе боре против Исламске државе и да је ирачка војска способна да сама одбрани земљу.
Како оцењује „Вашингтон пост”, ово је други значајан корак у америчком отклону од ере која је наступила после 11. септембра. Прва важна ствар догодила се пре три месеца, кад је Западно крило објавило крај рата у Авганистану, најдужег рата у америчкој историји (трајао је 20 година). Иако је рок 31. август, највећи број америчких војника већ је напустио Авганистан. Тиме је настављена политика бившег председника Доналда Трампа, који је инсистирао да се трупе врате кући и у том циљу постигао споразум с талибанима.
Окончавање борбених дејстава у Ираку и Авганистану требало би да значи крај рата против терора, који је Америка водила после терористичких напада на Њујорк и Вашингтон 2001. То је и почетак нове ере, која ће бити обележена ривалством с Кином, о чему су отворено говориле и бивша и садашња администрација.
Иако не спори да Блиски исток има све мањи значај за САД, „Њујорк тајмс” оцењује да Бајденова политика према Авганистану и Ираку није једнака. Док Пентагон из Авганистана повлачи све трупе, искључујући око 600 војника који ће штитити америчку амбасаду у Кабулу, у Ираку остаје свих 2.500 америчких војника. Њихова борбена улога биће замењена саветодавном, али ипак не напуштају Ирак. Док је Бајден за Авганистан отворено казао да више није вредан ни људских жртава ни пара, јер је Америка тамо победила Ал Каиду, Ирак је друга прича и то не толико због Исламске државе, чији се остаци и даље боре у Ираку и Сирији, колико због Ирана. Вашингтон не жели да повуче трупе из Ирака да би спречио јачање иранске моћи у овој земљи и региону. Захваљујући ирачким шиитима, иранска влада утиче на прилике у Багдаду, а Америка покушава да је заузда па Ирак остаје важна тачка са које ће се Вашингтон супротстављати Техерану. Кад је Трамп наредио ликвидацију иранског генерала Касема Солејманија, та акција је била изведена из америчке војне базе у Ираку. Откако је Бајден дошао на власт, проиранске милиције у Ираку 24 пута су напале америчке војнике, на шта је Пентагон трипут узвратио. Према оцени појединих аналитичара, ситуација у којој Вашингтон проглашава крај рата, али задржава трупе у Ираку, одговара и америчкој и ирачкој влади. Бајден може да тврди да смањује ангажовање на Блиском истоку, што је у складу са жељама америчког јавног мњења, док се од ирачких власти очекује да ће се похвалити да су умањиле утицај странаца.
Влада у Багдаду годинама се суочава са захтевом проиранских политичара да натера све америчке војнике да напусте Ирак, а премијер је под још снажнијим притиском пред парламентарне изборе у октобру. Кадими се налази између две ватре, па иако је пред пут у САД изјавио да „нема потреба за било каквим страним трупама на ирачком тлу”, ипак је додао да америчка војска и даље треба да обучава ирачке трупе.
Америка је напала Ирак 2003. и једном се већ одатле повлачила – 2011, кад је председник Барак Обама прогласио крај рата. Три године касније, Исламска држава освајала је велике делове Ирака па је на захтев владе у Багдаду Обама вратио војску, која је тамо остала до данас.
О стварању заједничке турско-азербејџанске војске прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
