У писму IT гиганта, питање гласи отприлике овако: "Да ли сте забринути да ваш пријатељ постаје екстремиста? Стало нам је до спречавања екстремизма на Фејсбуку. Остали (корисници) који су се затекли на вашем месту добили су поверљиву помоћ."
Што се тиче помоћи оних који су се суочили са екстремизмом, највероватније се ради о њиховом преусмеравању на веб страницу непрофитне организације Life After Hate (Живот после мржње). На њеном сајту пишеда се онаналази у Чикагу, а њена мисија је да помогне онима који се суочавају са ултрадесничарским ставовима. Од 2011. године организација је помогла хиљадама људи широм света.
Такође се извештава да су неки корисници добили поруке другачије природе - речено им је да су се можда недавно упознали са злонамерним екстремистичким садржајем. Фејсбук им такође нуди да погледају сајт поменуте НВО.
Сама компанија је оскудно коментарисала ове информације, само потврђујући да се дистрибуција врши, и за сада је ово само тест режим. Из одговора компаније новинарима, међутим, није јасно какав садржај класификује као екстремистички. Можда би корисник сам требало да одреди степен његове штетности.
Покушаји проналажења и уклањања илегалних садржаја на друштвеним мрежама врше се широм света. Фејсбук је смислио посебне филтере о темама које могу изазвати одбијање публике или поделити друштво. На пример, у октобру 2020. компанија је уклонила 120.000 постова везаних за америчке изборе.
Али глобални проблем који се не може решити ни на који начин је стварање било каквих општих правила за пласирање информација. Корисници се понекад питају зашто им није дозвољено да објављују оно што није забрањено законом у земљи.
Фејсбук неко време није дозвољавао неке постове о ICO-има (почетна понуда кованица) и крипто валутама, Твитер је редовно означавао постове тадашњег председника Доналда Трампа као „лажне информације“, што је изазвало негодовање међу републиканским присталицама.
Стално се критикује и руски закон „О информацијама, информационој технологији и заштити информација“, који је од 2012. године омогућио блокирање приступа забрањеном садржају. Иако објављени материјали екстремистичке природе, ministarstvo покушава да блокира што је брже могуће.
Али, Фејсбук, очигледно, покушава да крене другим путем: кажу, драги корисници, не ослањајте се само на модераторе друштвених мрежа и владиних organa, идентификујте екстремистички садржај и ви такође.
Једна од опасности овог експеримента је та, што он може да се претвори у лавину основаних или лажних оптужби против других корисника.
О лажним шлеп службама у Србији прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
