У разговору за наш портал, Гајић је истакао да је тачно да опозиција користи исказ Вељка Беливука кад критикује власт, али не због тога што навија за његову криминалну групу, већ због тога што је, како каже, јасно да су у питању дојучерашњи сарадници режима.
Коментаришући то што су режимски медији објавили наводне транскрипте разговора Вељка Беливука и Марка Миљковића(чланова криминалне групе који су осумњичени за тешка кривична дела) и њиховог брањеника, Гајић је рекао да не верује у аутентичност дијалога који је цитиран, али да је сигуран да разговори у притворским јединицама прислушкивају.
“Директор Управе за извршење кривичних санкција је Дејан Царевић и он са те функције управља свим затворима у Србији. Ради се о човеку који је био припадник Државне безбедности у време Слободана Милошевића, а његов надређени је био Ратко Ромић. Управа ДБ коју је водио Ромић је давала логистичку подршку кад је извршено убиство новинара Славка Ћурувије и током два покушаја атентата на Вука Драшковића. Кад то доводете у контекст са прислушкивањем адвоката у притворским јединицама приликом посета, онда постаје много јасније ко је то могао да организује и ко је обучен за такве ствари”.
Министар Вулин јуче је признао да су фотографије жртава објављене јер су знали за исказе Беливука и Миљковића и да су хтели да прикажу Србији о каквим се људима ради. Може ли то његово признање да утиче на комплетан процес?
То не може да утиче на ток и исход кривичног поступка. Ипак, тиме се на одређени начин контаминирају докази из истраге и показује да министар Вулин незаконито има приступ доказима и документацији која се налази у тужилачким списима. Министар полиције није странка у кривично поступку. Као што ви као новинар не можете да имате директан увид у тужилачке списе, који су у фази истраге, исто тако то не може да има ни министар полиције.
Један од организатора криминалне групе, бивши министар Војске, сада министар полиције. Друже, узмите себи адвоката, све што говорите може бити употребљено против Вас. Бесплатни савет.. https://t.co/V22bCm4HVl
— Владимир Гајић (@vladimirgajic1) July 28, 2021
Недавно сте поручили министру полиције да би му најбоље било да пронађе доброг адвоката. Због чега сте га тако посаветовали?
Зато што мислим, кад је министар Вулин у питању, да већ постоји довољан скуп индиција које указују да је он евентуално део организованог криминала у Србији и да специјално тужилаштво мора да га саслуша управо због тих индиција.
А које су то индиције?
Подсетићу вас, кад је Вулин био министар за рад, борачка и социјална питања, његов возач је ухапшен са дрогом у службеном аутомобилу министарства. Кад је био министар одбране, Вулин је фотографисан више пута, једном чак и у радном оделу, на пољопривредном имању “Јовањица”, где је полиција пронашла преко шест тона дроге.
Сада, у овом кривичном поступку, који се води портив Вељка Беливука и његовог клана, Вулин се помиње у исказима људи које је тужилаштво описује као организаторе криминалне групе. Дакле, Вулин је доведен у позицију да је сарађивао са том групом, а ја подсећам да су искази окривљених у кривичном поступку докази. Друго је питање како ће суд да оцени те доказе, али је несумњиво да су то докази. Било би неопходно да због дела изјаве у којој Марко Миљковић помиње те њихове односе и у вези са Јовањицом, да тужилац Саша Дрецун, који попступа и предметима “Јовањица 1” и “Јовањица 2”, испита министра Вулина. Сувише су то озбиљне индиције да би се о њима расправљало преко медија.
А да ли верујете да тужилаштво има капацитете да то учини?
Из изјава Вулина и Александра Вучића, ја могу да закључим да су они у веома блиским односима. Вучић сматра да је министар полиције његова “десна рука”, док с друге стране, Вулин има један потпуно иделопоклонички однос према председнику. Већ деценијама је питање свих питања у Србији зашто тужилаштво никада није било независно. Ово би био случај где би тужилаштво, преко Специјалног тужилаштва које је сигурно најбољи део тужилачке организације, могло да се избори за своју независност.
Поменули сте блискост Вучића и Вулина. Од кад су се појавили искази Беливука и Миљковића они готово на идентичан начин се бране од веза са њима, тврдећи да опозиција жели сруши власт користећи њихове исказе.
То су добро оценили, да опозиција то користи у својој критици власти. Није ваљда режим очекивао да ће опозиција да им аплаудира због њихове сарадње са криминалним органзацијама. Тачно је да опозиција то користи, али наравно да није тачно опозиција навија за ову криминалну групу. То су њихови пријатељи. То ћемо и убудуће користити и све ћемо то подићи на међународни ниво. Довешћемо и у питање преговоре у вези са изборним условима, којима посредују посланици Европског парламента, док се не рашчисти питање повезаности врха власти са организованим криминалном.
Је л’ то ваш став или став Народне странке?
То је мој став. То питање би требало да се отвори. С ким би ми то требало да преговарамо? Са организованим криминалом око изборних услова у Србији? То би значило да смо оболели од стокхолмског синдрома. Искрено, немам у вези тога велика очекивања. Имам утисак да је Европској унији искључиво стало да се одрже избори и да опозиција на њима учествује, односно да се Вучићев режим, који је делегитимисан бојкотом, поврати легитимитет.
Све ми се више чини да им је стало, говорим о кључним пословним круговима у ЕУ, да се од Србије направи Белгијски Конго у Европи. Рио Тинто је за то најбољи доказ.
Након што је КРИК објавио исказ Беливука, прорежимски медији су пустили наводни транскрипт разговора Беливука и Миљковића са њиховим адвокатом. Верујете ли да су власти прислушкивале разговор који је адвокат водио са њима или је уредник прорежимског медија слагао износећи транскрипт разговора?
Мислим да је лаж оно што је Драган Ј. Вучићевић, уредник Информера, читао на телевизији Пинк. С друге стране, скоро сам сигуран да су њихови разговори били прислушкивани. Објаснићу вам и разлог због чега то закључујем; директор Управе за извршење кривичних санкција је Дејан Царевић и он са те функције управља свим затворима у Србији, па и Окружним затвором у Београду. Ради се о човеку који је био припадник Државне безбедности Србије у време Слободана Милошевића. Његов надређени је био Ратко Ромић. Управа ДБ коју је водио Ромић је давала логистичку подршку кад је извршено убиство новинара Славка Ћурувије и током два покушаја атентата на Вука Драшковића. Тај човек, припадник ДБ, сада води Управу за извршење кривичних санкција. Кад то доводете у контекст са прислушкивањем адвоката у притворским јединицама приликом посета, онда постаје много јасније ко је то могао да организује и ко је обучен за такве ствари. Питање је сад да ли ће Адвокатска комора Србије да пређе преко овога. Ово није усамљен случај, већ то значи да они у свим предметима, за које су заинтересовани, прислушкују тајне и неприкосновене разговоре између браниоца и окривљеног. То Србију враћа директно у време стаљинизма. Зато мислим да би реакција Адвокатаске коморе Србије морала да буде кроз обуставу рада све док се ово питање не рашчисти и док АК Србије не утврдити, увиђајима на лицу места, да не постоји опрема за прислушкивање у српским затворима.
Да ли постоји још нека веза између Царевића и врха власти?
Између осталог, Царевић је и потписник петиције за подршку Александру Вучићу која је организована након што је објављен исказ Вељка Беливука. Тај човек би, по мом мишљењу, морао одмах да буде смењен.
Какав епилог очекујете након свега? Да ли је ово највећа афера ове власти?
Ово је само један у низу поклапајућих доказа да је власт умешана директно у све криминалне афере које су отворене у последњих 10 године. Почев од Савамале, па преко Јовањице, Крушика, криминала у вези са изградњом Београда на води и приватизацијом ПКБ-а… У свим тим криминалним пословима се диригује са самог врха власти, а то је дефиниција организованог криминала.
Нападнути амерички конвоји! Више о томе ОВДЕ.
Извор: nova.rs
