Пише: Александар Раковић

Намена извештаја је и да исправи неправду нанету српском народу и одбаци изврнути приказ историје који се непрестано злоупотребљава против Срба

Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године објавила је 21. јула 2021. опширан извештај на енглеском и српском језику, обима 1.105 страна на енглеском и 1.035 страна на српском. Извештај је сачинило десет научника и стручњака са свих меридијана, различитих националности, вероисповести и боје коже: из Израела, Сједињених Америчких Држава, Јапана, Немачке, Аустрије, Нигерије, Аустралије, Италије и Србије.

Историјске чињенице

Председник ове комисије Гидеон Грајф наглашава да су се аутори извештаја ослонили на опсежне изворе, бројне сведоке и богату документацију, на основу које су у складу с научном методологијом саставили професионалан, објективан, аутентичан и поуздан извештај. Комисија се, дакле, ослонила на историјске чињенице. При томе, Грајф истиче да је комисија у потпуности била независна и да током њеног рада нико није вршио притиске.

У извештају десеточлане међународне комисије објављен је суштински закључак, у коме стоји да у ратним догађајима у Сребреници (16–23. јул 1995) није било геноцида, нити се злочини почињени на том простору на било који начин могу сматрати геноцидом. Стога се, посебно наглашава Грајф, трајно мора искључити из историје појам „геноцида“ који се само с лошим намерама везује за Сребреницу. Наиме, дефиниција геноцида подразумева да је једна група имала намеру да до краја уништи другу групу. Међутим, према овом извештају, није постојала никаква намера да се у Сребреници једна група обрачуна с другом групом тиме што би је потпуно уништила. То, на основу опсежних научних истраживања, тврди Грајфова комисија.

Када је реч о овом извештају, Грајф је нагласио да је, као припадник јеврејског народа, посебно осетљив на неправду. Саопштио је да су српске цивилне жртве у Сребреници и околини од 1992. до 1995. износиле неколико хиљада људи, цивила који су страдали приликом напада на српска села. Грајф стога наглашава да је намена извештаја и да исправи неправду нанету српском народу и одбаци изврнути приказ историје који се непрестано злоупотребљава против Срба.

Контрола мисли

Насупрот налазима извештаја Грајфове независне међународне комисије, високи представник за Босну и Херцеговину у оставци – у својству окупационог гувернера – заузврат је 23. јула 2021. наметнуо допуне у Кривичном закону Босне и Херцеговине којима је криминализовао „негирање геноцида“ у Сребреници и „величање ратних злочинаца“. Предвиђена казна за ово је затворска и креће се од шест месеци до пет година за „негирање геноцида“ и најмање три године за „величање ратних злочинаца“.
Инцко је тиме укинуо право на слободу говора и мишљења. Од Босне и Херцеговине направио је тамницу народа и концентрациони логор у којем се контролишу мисли, речи и дела грађана.

Инцко оставља Босну и Херцеговину као Нађмеђер и Јасеновац 21. века у којем ће Запад и његови сарајевски сателити због вербалног деликта трпати иза решетака српску децу, жене, мушкарце и старце. Уз то, Инцко је укинуо право историчарима и правницима да се на основу старијих и нових чињеница и тумачења на научностручан начин баве догађајима у Сребреници и околини.

Инцко је, дакле, у Босни и Херцеговини кренуо путем Бењамина Калаја, Стјепана Саркотића и Анте Павелића. На Инцков ментални али и очекивани физички терор потребан је компетентан одговор државних органа Републике Српске и Републике Србије, као и одговор научне заједнице. Наука не сме бити лишена другачијег мишљења. Извесно је да ће извештај Грајфове комисије сада бити још примећенији у јавности, како домаћој, тако и међународној.

На крају, Инцко је својим потезом орвелијанске контроле мисли, речи и дела увео Босну и Херцеговину у последњу фазу постојања. Следеће што би могло да се догоди је укидање права на снове и машту. Дакле, тотални терор. Да би се то избегло, најсрећније решење би било што скорије раздруживање према чешкословачком моделу. С Босном и Херцеговином је готово. Република Србија, Република Српска и Црна Гора треба да створе своју савезну државу.

Како је Додик одговорио на Изетбеговићеве нападе, прочитајте ОВДЕ.

Извор: Печат