Авијација
Авијација ВС у протеклих пет година ојачана са 14 нових хеликоптера и број ловаца МиГ-29 доведен је до величине ескадриле. Са беспилотним летелицама војсци је враћења способност извиђања из ваздуха, а унапређена је и школска авијација.
Једна од првих већих набавки била су два транспортна хеликоптера Ми-17 из Русије у јуну 2016. Била је то прва куповина нових ваздухоплова после 1991. ако се изузме авион помоћне намене Сенека В за Војногеографски институт испоручен 2012.
Набавка Ми-17 била је важна због дотрајалости хеликоптера Ми-8 ремонтованих од 2008. до 2012. То је захтевало да се хитно обезбеди бар минимални број нових летелица способних за гашење пожара и службу трагања и спасавања.
Нови Ми-17 ојачали су способност војске за вертикални транспорт јер је један имао уграђено витло, дизалицу и рефлектор за извлачење повређених или рањених. Приликом уговарања цена буџет ВС није могао да покрије читав трошак од око 25,3 милиона евра. Због тога је један Ми-17В-5 плаћен од војног новца, а други је платио Југоимпорт СДПР.
Све до краја 2016. изгледало је да нема перспективе за значајнију модернизацију авијације. То ће се променити у децембру те године када је пронађено снажно врело новца за нове авионе и хеликоптере.
Прво су пред 2017. уговорени послови за програм МиГ. Он је подразумевао пријем шест МиГ-ова 29 из донације Руске Федерације и подршку за одржавање и продужетак животног века за те авионе и за четири комада наслеђена из југословенске авијације. Потом је са Airbus Group уговорена набавка 9 нових савремених хеликоптера H145М (4 за полицију и 5 за војску).
Авиону МиГ-29 били су главни догађај на приказу способности "Слобода 2017" . Тада је извршена свечана примопредаја 6 МиГ-ова 29, коју су обавили председник Србије Александар Вучић и министар одбране Русије Сергеј Шојгу. Део донације била је и бесплатна обука, али је зато плаћен ремонт авиона.
Потом је договорен посао са Белорусијом за пријем четири авиона МиГ-29 из донације под условом да се плати њихов ремонт у белоруском ремонтном заводу. Авиони су постали власништво Србије 2019, а у оперативну употребу уведени су 2021. када су приказани на војном аеродрому у Батајници.
Тако ВС данас има 14 авиона МиГ-29 што је еквивалент ескадриле.
Српска авијација је посебно ојачана 2019. када су у оперативну употребу ушли вишенаменски хеликоптери који су збирно приказани јавности током посете председника Србије аеродрому Батајница 7. децембра 2019.
Поред H-145М Србије је купила и 4 борбена хеликоптера Ми-35М и 3 Ми-17 са опремом и наоружањем. Сви су добили заједничку нову способност - оклоп који их чини отпорним на ватру из лаког пешадијског наоружања.
Ми-35М имају топовско и ракетно наоружање, могућност транспорта људи и лаки оклоп. То значајно увећава способности ВС за противтерористичка и специјална дејства.
Уз хеликоптер набављено је и разноврсно наоружања, укључујући противоклопне ракете Атака. То је први и тренутно једини противоклопни пројектил српске војске који има тандем кумулативну бојеву главу способну да уништава савремене тенкове.
Вишенаменски хеликоптер Х-145М који су примљени 2019. према искуствима корисника једна је од најпоузданијих летелица те врсте у свету. Има оклоп, наоружање се врло брзо качи или скида са хеликоптера. Србија је на летелицу интегрисала домаће наоружање које је први пут приказано у дејству на вежби "Муњевити удар 2021".
Додатна три хеликоптера Ми-17 имају носаче на којима могу да се подвесе лансери навођених ракетних зрна 80мм и контејнери са топовима 23мм.
Значајно је ојачана и школска авијација 2017. године. Тада је после вишегодишњег развоја и испитивања у наоружање уведен школски авион Ласта. Израђена су два прототипа и 15 примерака који су формално класификовано као предсеријски. На жалост један је уништен у несрећи 2012.
Последњи борбени системи који су набављени и уведени у оперативну употребу су дронови односно беспилотне летелице.
Од НР Кине купљене су беспилотне извиђачко-борбене летелице ЦХ-92А које су Војсци Србије вратиле способност извиђања из ваздуха, изгубљена још средином прве декаде 21. века после приземљења извиђачких авиона Орао и МиГ-21.
У наоружање ВС је после вишегодишњег развоја уведена и мала беспилотна летелица Врабац, пројекат Војнотехничког института.
Специјалне јединице
Током јула 2016. године тада премијер Александар Вучић током посете Специјалној бригади у Панчеву најавио је пројекат опремања "1.500" односно набавку најсавременијег наоружања и опреме за припаднике специјалних јединица.
После тестирања у оперативну употребу је уведен, а јавност представљен део те опреме и то на приказу способности Војске Србије "Слобода 2017".
Тада су приказани оптичко електронски системи "Џим" и "Москито", којим је ВС добила једну потпуно нову способност – откривање и обележавање циљева ноћу и у лошим временским условима на великим даљинама (до 11 километара), као и давање елемената артиљерији и авијацији за гађање откривених и обележених циљева.
Исте године почело је да се ради на изради балистичке и друге опреме за специјалне, извиђачке и јединице војне полиције. Према сазнањима Балканске безбедносне мреже нулта серија опреме испоручена је јединицама Војске Србије 2019. године, а комплетирана 2020. године када је саопштено да се пројекат зове П-19Т и да садржи укупно 39 делова.
На пројекту су заједнички радили представници ВС, Војнотехничког института и Памучног комбината Јумко из Врања које је почело производњу заштитне балистичке опреме и комплетне униформе додацима. Уз то све пешадијске јединице ВС и гарда опремљени су савременом домаћом балистичком опремом.
Специјалне јединице добиле су 2018. јуришне пушке белгијске производње ФН СЦАР, које су иначе направљене у складу са тактичко-техничким захтевима специјалних снага Војске САД.
У специјалне, извиђачке и део јединица војне полиције (које чине снаге за хитно реаговање Војске Србије) у последњих неколико година уведени су оптичко-електронски системи који омогућавају дејство у свим временским условима, дању и ноћу.
Специјалне јединице ВС од 2020. користе беспосадне платформе Мали Милош за извиђање у свим временским условима и гађање циљева из митраљеза 7,62 мм и полуаутоматског бацача граната. Тако се избегава излагање специјалаца непријатељској ватри, а уместо војника податке прикупља копнени дрон Мали Милош.
Оклоп
Војска Србије од 2019 до 2021. године добила донацију из Руске Федерације у виду 30 оклопних извиђачких возила БРДМ-2МС и 30 тенкова Т-72 Б1МС.
Возило БРДМ-2МС је први и тренутно једини оклопњак ВС који може да гађа циљеве из покрета, што ипак није његова главна функција. Опремљен је термовизијским камерама и нишанима, открива циљев на даљинама до 3,5 км. Због ојачаног оклопа сврстава се у возила која могу да се користе за борбено извиђање. Те карактеристике нису имала постојећа извиђачка возила БРДМ-2.
Тенкови Т-72Б1МС унапредили су способности ВС у односу на главни борбени тенк М-84. Руски тенк има јачи активно-реактивни оклоп, даљински управљиву борбену станицу на куполи, панорамску камеру, дигитализовани систем рада и из цеви може да се испали противоклопна ракета, али још нема информација да их је ВС набавила.
Из домаће производње Војска Србије је фактички крајем 2018, а формално 2019. ојачана са 6 оклопних борбених возила транспортера Лазар 3, који је после готово 10 година развоја уведен у оперативну употребу. У међувремену број Лазара 3 повећан је за још 6 комада, а недавно се Југоимпорт-СДПР похвалио да је завршио наредни лот од још 6 комада.
Такође из домаће производње, 72. бригада за специјалне операције од почетка 2021. користи 10 оклопних возила М16 Милош. То је ојачало ову специјалну јединицу иако није потпуно нова способност. Милош има противминску заштиту, али је први оклопњак у специјалним јединицама био амерички Хамви који Војска Србије користи од 2012.
Према сазнањима Балканске безбедносне мреже фабрика Борбени сложени системи урадила је још Милоша М-16 који ће ускоро бити предати Војсци Србије.
Војска Србије тренутно има и 40 хамвија. Последни контигент од 19 возила примљен је 2017, а већина возила је оклопљена. Осим возила донација обухвата бесплатно одржавање и резервне делове у наредне две године, као и обуку возача и механичара.
Током 2020. представљена је и нулта серија оклопних командно извиђачких возила БОВ КИВ која се користе у јединицама ВС. Имају осматрачке станице са термовизијским камерама, рачунара и бољи систем веза чиме се смањује време доношења одлука у борбеним дејствима у артиљеријским јединицама и пешадијским батаљонима.
Артиљерија
Артиљерија је такође прошла кроз унапређења у протеклих пет година. Уведене су нове самоходне хаубице и дигитализовани самоходни лансери ракета, али највећи број артиљеријских система и даље чине они који су наслеђени из ЈНА.
У арсенал је уведена батерија самоходних топ хаубица Нора Б-52 М-15 односно 6 оруђа, која су распоређена у Мешовиту артиљеријску бригаду. Уз Нору долазе и командно извиђачка возила БОВ КИВ.
Прва бригада добила батерију од 6 дигитализованих самоходних лансера ракета Огањ. У односу на основну верзију М77 брже заузима положај и има прецизније ракете чији је домет повећан са 21 на 40 километара.
За сада су по једна батерија модернизованих Огњева са ознаком М-17 и батерија модернизованих самоходних хаубица Гвоздика у процесу испитивања.
На вежби Муњевити удар 2021 по први пут је артиљерија ВС (Нора и Гвоздика) гађала циљеве принципом МРСИ (Мултипле Роунд Симултанеоус Импацт). МРСИ подразумева да се из једног оруђа испали више пројектила под различитим угловима и са различитим пуњењима, тако да истовремено погоде циљ.
Противаздухопловна одбрана
Процентуално најмања количина нове или унапређене борбене технике налази се у артиљеријско-ракетним јединицама за противваздухопловна дејства.
Осим дигитализације на неколико (никада није објављен тачан број) ракетних система КУБ, српски ПВО ојачан је батеријом од 6 артиљеријско-ракетног система Панцир С1 који је купљен од Русије.
Систем се користи од 2019, када је изведено прво гађање на полигону Пасуљанске ливаде. Иако није набављен у великом броју Панцир С1 ојачао је ВС на пољу борбе против циљева у ваздуху, посебно савремених вишенаменских авиона на даљинама до 20 км.
Војска Србије већ неко време у јединицама испитује модернизовани артиљеријски систем ПАСАРС М-16. Није познато да је он званично уведен у употребу јер је у пресс материјалу на вежби Муњевити удар 20201 представљен као "средство у развоју".
Такође, посредством предузећа Југоимпорт СДПР набављена су два половна радара АН ТПС-70 из Словеније.
Шта следи
Пре свих наведених куповина у периоду до 2016. није било капиталних набавки наоружања већ само делимично занављање ресурса. Набављано је пешадијско наоружање, уведене су нове униформе М10 и обављен је редовни ремонт ваздухоплова МиГ-29 и Ми-8.
Поред свега што је купљено до сада Војска Србије ће ускоро бити јача за кинески систем ПВО великог домета ФК-3, као и за 50 противавионских ракета Мистрал са укупно 18 лансера – уговори су потписани и како сазнајемо роба је плаћена.
ВС је такође у последњих пет година купила неколико стотина нових моторних возила, путничких и теренских, камиона, цистени и вучних возова, а набављани су и моторни чамци и инжењеријске машине.
Када у руску војску стижу први ПВО системи С-500, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Балканска безбедносна мрежа
