Дан након што је Кина срдачно угостила деветочлану делегацију талибана предвођену саоснивачем покрета мулом Абдулом Ганијем Барадаром, амерички државни секретар Ентони Блинкен је похвалио интересовање Пекинга за Авганистан, рекавши како то може да буде „позитивна ствар”.
Упитан током посете Индији о разговорима талибана с кинеским званичницима, шеф Стејт департмента је за индијску телевизију Си-Ен-Ен њуз 18 рекао: „Суседне земље Авганистана имају интерес за регион. Али нико нема интерес да регион упадне у тотални грађански рат или руке талибана.”
Вашингтону као да није засметало што је шеф кинеске дипломатије Ванг Ли талибане назвао „важном војном и политичком снагом у Авганистану”, а повлачење америчких војника као неуспех политике САД. Бела кућа се раније жестоко противила кинеским покушајима да повећају утицај у Авганистану. Изгледа да је у ситуацији кад су се после 20 година америчке трупе готово повукле из „гробнице империја”, приоритет Вашингтона да спречи потпуни колапс земље.
Ванг Ли, који је раширених руку дочекао Барадара у Тјенђину, после састанка је поручио како очекује да ће талибани одиграти важну улогу у процесу „мира, поверења и обнове” у Авганистану. Светски медији су ову посету протумачили као „благослов” Пекинга легитимитету талибана на међународној сцени, упркос огромним идеолошким и теолошким разликама две стране.
Кинески званичници су и на овом састанку поновили како воде политику „немешања” у другим земљама. Али, Авганистан је пред вратима Кине, с којом дели границу дугу 56 километара у масивима Хималаја и превише је стратешки важан важан да би Пекинг игнорисао шта се дешава у овој земљи. Оно што је Пекингу било најважније Барадар је обећао – да талибани никада неће дозволити било којој сили да користи територију Авганистана за било какве штетне акције усмерене према Кини.
Кина је примила представнике талибана и 2019. године и у томе су помогли незванични канали комуникације који су ишли преко Пакистана. Зато не чуди што Исламабад истиче како Кина и Пакистан имају слична виђења за мирно разрешење „Гордијевог чвора” у Авганистану.
Изгледа да су обим и брзина војног напредовања талибана, који већ контролишу више од половине земље и 90 одсто граничних прелаза, изненадили многе, од регионалних сила до америчких власти, који су на интерним састанцима рекли како би, ако се овакав темпо настави, Кабул могао да падне у руке милитаната за шест месеци.
Већина суседа Авганистана, укључујући и Кину, задовољна је што се Американци повлаче. Али, нема места ликовању, због страха да би историја могла да се понови. Деведесетих година прошлог века, након што су се совјетске снаге повукле, Авганистан је утонуо у грађански рат, што је омогућило Ал Каиди да пронађе упориште. Због борби у земљи милиони Авганистанаца побегли су у суседне државе.
Пекинг је посебно забринут због могућности да напредовањем талибана Авганистан постане база за ујгурске милитанте из кинеске западне провинције Синђанг, где власти, према тврдњама САД и осталих западних земаља, имају огромну мрежу логора у којима су интернирани припадници муслиманске мањине.
Ванг је зато нагласио да Исламски покрет источног Туркменистана (ЕТИМ), који је Вашингтон скинуо с листе терористичких организација, представља директну претњу за националну безбедност и територијални интегритет Кине.
Да је пала нагодба с талибанима око ЕТИМ-а потврдио је портпарол покрета Сухаил Шахин, који је потврдио да је Барадар обећао да „територија Авганистана неће бити коришћена против угрожавања безбедности било које земље, укључујући и Кину”.
Пекинг има и економске интересе за изградњу добрих односа с талибанима. Богата налазишта минерала у Авганистану деценијама су магнет за кинеске инвеститоре, поготово што кроз ову земљу југозападне Азије пролазе важне трговачке руте. У саопштењу са састанка посебно је истакнуто да су талибани изразили наду да ће се Кина више укључити у процес помирења, али и играти већу улогу у будућој обнови и економском развоју Авганистана.
Оваква међународна промоција талибана није по вољи авганистанском председнику Ашрафу Ганију, који је позвао лидере у свету да не гледају на талибане као на „владу на чекању”: „Ово нису талибани 20. века, већ манифестација транснационалних терористичких мрежа и транснационалних криминалних организација”.
О ситуацији у Донбасу прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
