Џеха Расол из службе за односе са медијима ирачке војске, био је огорчен. Амерички ваздушни напади на положаје паравојних снага повезаних с Ираном на ирачко-сиријској граници представљали су „кршење суверенитета“ његове земље, како је рекао. При томе је указао да влада у Багдаду једно не жели да још више него пре буде увучена у сукоб између Ирана и САД, преноси DW.
У Вашингтону су пак били суздржани када је реч о нападу. Радило се о самообрани, рекао је представник односа са јавношћу Пентагона Џон Кирби, оправдавајући амерички напад. Мете су били проирански милитанти. С њихових положаја, како је рекао, извођени су напади дроновима на америчке објекте у Ираку. Акцију је, рекао је Кирби, наредио сам председник Џозеф Бајден.
Тачније, Пентагон је за нападе оптужио две групе ирачких паравојних јединица које подржава Иран, Катаиб Хезболах и Катаиб Сајид ал-Шухада. У нападу су очигледно погинула четири припадника тих група.
Напади Сједињених Држава још једном показују колико важну улогу у сукобима играју војни дронови, не само у ирачко-сиријској пограничној регији, већ и на читавом Блиском истоку и у северној Африци.
Уносно тржиште будућности
Глобално тржиште војних дронова ће у следећих десет година достићи вредност око 100 милијарди америчких долара, наведено је у студији италијанског Института за међународне политичке студије (ИСПИ). Међу главним актерима на том тржишту, како предвиђа студија, наћи ће се земље Блиског истока. У тој регији је војни удео комплетног тржишта дронова већ у 2019. години досегао 82 одсто. До сада су државе у тој регији, без Израела, инвестирале око милијарду и по америчких долара у ово тржиште. Према центру за проучавање дронова Бардо, главни произвођачи војних дронова су САД, Кина и Израел.
Развој ситуације на Блиском истоку одражава глобални тренд на међународном плану, истиче политиколог Федерико Борсари из ИСПИ-ја. Интерес за употребу дронова у војне сврхе опште је, истиче он, порастао, јер они државама нуде низ погодности.
„Они су у поређењу с другим врстама оружја јефтини. Дуго се могу задржати у ваздуху. А како они немају посаду, такође не постоји ризик од смрти или повреда. Зато се губитак беспосадне летелице не може упоредити с губитком авиона“, објашњава Борсари.
Поред тога, како је рекао, ратови с беспилотним летелицама могу се на неки начин учинити невидљивим и водити на даљину.
„То државе доводи у искушење да негирају употребу ових уређаја“, каже италијански стручњак.
„Уз њихову помоћ је могуће спровођење тајних операција које не доспевају у јавност“, додаје.
Нови однос снага?
Дронови су из темеља променили међународни однос снага, сматра историчар и политиколог Џејмс Роџерс с Данског института за напредне студије. Управо на Блиском истоку, где многе паравојне формације употребљавају дронове, истиче он, то је посебно видљиво.
„Скоро да постоји консензус да је Запад на тактичком нивоу изгубио ваздушну супериорност и да се суочава с претњом одозго“, рекао је Роџерс.
На почетку су се дронови и на Блиском истоку углавном користили за борбу против међународног тероризма. На пример, Египат и Алжир су их користили против милитаната „Исламске државе“.
Према студији ИСПИ-ја, Египат се у великој мери ослањао на модел Винг Лонг који је купио од Кине, док је Алжир користио летелице сопствене производње, направљене по узору на емиратске дронове Јабхон. Обе врсте дронова су биле опремљене оружјем, чија је употреба координирана с операцијама копнених трупа.
Помоћу дронова и савезника до политичког притиска
Већ неко време се све више недржавних актера ослања на дронове. „Исламска држава“ у почетку је користила дронове у фотографске и филмске сврхе, како би произвела што атрактивнији пропагандни материјал. Од 2017. године, техничари терористичке организације развили су такозвану „беспилотну летелицу муџахедина“: модификовани дрон за војне сврхе.
„Такве летелице ИС је, на пример, користио у борбама око Мосула“, каже Борсари.
Иран се такође ослања на деловање беспилотних летелица недржавних актера, када је у питању борба за превласт и утицај у тој регији. Иран је, истиче Борсари, врло рано почео производити дронове. Њихов развој започео је у облику прилично једноставних аналогних беспилотних летелица током рата против Ирака 1980-их.
„Иран је препознао да дронови могу функционисати као део ваздушних снага или их чак делимично могу и заменити“, рекао је Борсари.
Ово је, како каже, важно с обзиром на чињеницу да су иранске зрачне снаге дуго заостајале за најновијим достигнућима.
„Поред тога, производњом сосптвених дронова Техеран такође заобилази негативне последице санкција Запада за наоружавање војске“, истиче Борсари.
Иран, како каже, дронове регуларно користи само у одбрамбене сврхе на државним границама.
„Но, препознало се да се помоћу њих може водити политика – давањем летелица недржавним савезницима“, каже Борсари.
„Како је употреба дронова релативно тешко доказива, то је с иранске тачке гледишта предност, посебно када их користе његови савезници. На тај начин се може извршити војни, а тиме и политички притисак“, додаје.
У ствари, Иран је доказао да уз помоћ својих савезника, попут либанског Хезболаха и делимично такође исламистичког Хамаса у појасу Газе, далеко од сосптвених државних граница може развити значајан претећи потенцијал, на пример, против Израела. И јеменски Хути, које подржава Иран, у више наврата су изводили нападе на Саудијску Арабију, која се пак на челу међународне коалиције бори против њих – и која се истовремено с Ираном већ дуго бори за политичку и војну превласт у тој региону.
И у том сукобу су дронови омиљено оружје за напад.
Цвијан на списку дужника Скупштине, а преминуо пре 3 године! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Дојче Веле
