Наши надлежни органи више пута су у Савету безбедности Уједињених нација указивали на њихове проблеме са којима се суочавају у страним земљама, где су генерално изоловани, а недавно је председник Србије Александар Вучић на истом месту покренуо захтев да се хашки осуђеници пребаце у затворе у Србији. Засада ове поруке остају само у етру и нико на њих не реагује.
Последњи случај упућивања бившег председника Републике Српске Радована Караџића у Велику Британију на издржавање доживотне казне затвора, представља јасно кршење његових људских права и такозване Менделине резолуције УН. У њој се јасно каже „да ће затвореник бити смештен на издржавање казне што је могуће ближе свом месту пребивалишта“. У страним затворима српски хашки осуђеници су измештени од своје културе, вере, породице и немају приступ информацијама на српском језику. Неки су у земљама које у затворима имају значајну популацију исламских екстремиста, па су због безбедности српски осуђеници изоловани од других. Због тога што су у удаљеним земљама породице не могу често да их посећују, а тиме им се такође крше људска права.
У разним европским затворима казну тренутно издржава 18 Срба, док је генерал Ратко Младић у Схевенингену, у Холандији, у притворској јединици, док суд у Хагу не одлучи у коју ће земљу бити пребачен. Највише српских грађана је у Немачкој – четворица, а у Естонији и Пољској по тројица. У Пољској је до пре неколико месеци био и полицијски генерал Сретен Лукић, али по свим законима те државе он мора да се пусти на слободу, па Пољаци више нису хтели да га држе иза решетака. Међутим, председник Механизма за кривичне судове у Хагу Кармел Ађијус, наложио је да се он врати у Схевенинген, где сад чека пребацивање у неку другу државу.
Адвокат Бранко Лукић каже да у Механизму у Хагу одбијају да размишљају на тему да осуђенике шаљу у затворе у њиховим земљама и да се позивају на изјаву некадашњег генералног секретара УН Бутроса Галија из 1993. године:
– Он је тада рекао да осуђени у Хашком трибуналу не могу да издржавају казне на простору бивше Југославије. И то је тад било логично, јер је био рат. Међутим, данас нема никаквих ни правних, ни људских, ни безбедносних препрека да се ти људи пребаце у своје земље. Данас се у свим тим земљама – Србији, Хрватској, БиХ – суди за ратне злочине и ти осуђеници овде издржавају казне. Исти је рат, исти су злочини. Зашто онда једни издржавају казне по Европи, а други близу куће? Разлика је само у суду који их је осудио. Треба да се учини све, да се покрене значајнија дипломатска активност, да ти људи буду овде пребачени. Ту тему треба стално покретати док се не реши, јер није много наших људи остало по тим затворима.
СБ једина адреса
Адвокат Томислав Вишњић каже да држава мора стално да покушава да наметне тему да хашки осуђеници казне издржавају у својој земљи:
– Савет безбедности је једина адреса где се то може реализовати. Неопходно је излобирати и озбиљно се заузети да то на крају и буде прихваћено и да се ти људи пребаце у своје познато културно и цивилизацијско окружење. Једно време су и Хрвати покушавали да излобирају за ову идеју, али чак ни они нису имали успеха.
Шта нам Загреб спрема, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
