Претња је врло озбиљна, а у Пољској се већ чује идеја да само Русија може спасити земљу од енергетске глади. 

“Пољска се чува угљем” – овај мото пољских рудара исцрпно описује значај индустрије угља за привреду земље. Упркос чињеници да су најбољи дани пољске индустрије угља, која је осамдесетих година обезбеђивала скоро петину светске производње угља, одавно прошли, ова индустрија је и даље од критичног значаја за пољски енергетски сектор.

Удео угља у енергетском билансу земље чини до 80% – показатељ незамислив за остале европске земље. Штавише, Пољска не само да сама вади много угља (122 милиона тона у 2018.), већ је и његов велики увозник. На пример, у 2019. години Пољска је увезла око 18-19 милиона тона угља, при чему 70% ове количине долази из Русије. Међутим, почетком прошле године потпредседник пољске владе је рекао да ће државне компаније у земљи одбити руски увоз.

Разлози за ову одлуку били су далеко од идеологије која заузима тако истакнуто место у пољско-руским односима. 

Захтеве да престану да купују угаљ у иностранству изнели су пољски рудари, незадовољни чињеницом да велики обим увоза омета раст домаће производње, а њихове плате због тога трпе. Власти су изашле у сусрет рударима, истовремено најавлјујући спремност да одбију увоз из других земаља – Сједињених Држава, Мозамбика и Колумбије.

Ова епизода је још једном показала политичку тежину пољске индустрије угља, иако данас индустрија запошљава само 80.000 људи. Рудари угља су такође показали своју способност да лобирају за своје интересе на међународној сцени – упркос “зеленом” притиску Европске уније, пољске власти су редовно изјављивале да је немогуће напустити угаљ у националном енергетском сектору.

Међутим, у септембру прошле године почело је одбројавање за индустрију угља. Одлучено је да се постепено затворе сви пољски рудници до 2049. године и смањи удео угља у енергетском сектору на 37-56% током текуће деценије. До 2036. године биће затворена најмоћнија европска електрана на угаљ „Белкхатов“ у војводству Лођ.

А након што је ЕУ одобрила повећане обавезе у погледу борбе против климатских промена у априлу ове године, Пољска ће можда морати учинити још веће уступке. До 2030. године Европска унија ће смањити емисију гасова са ефектом стаклене баште за 55% у односу на 1990. годину. Нова климатска политика Европске уније правно је обавезујућа за њене земље чланице.

Које мере ће бити предузете у односу на Пољску, може се судити по недавном сукобу са њеним јужним суседом – Чешком. У мају је суд ЕУ усвојио тужбу чешких власти тражећи хитно затварање рудника угља у пољском граду Богатиниа.

Суд није само признао да рударство угља наноси еколошку штету чешком граду Либерецу, који се налази неколико километара даље, већ је осумњичио и Пољску да крши законодавство ЕУ у вези са продужењем века трајања рудника. Сада Чеси покушавају да наплате казну од 5 милиона евра за сваки дан неовлашћеног рада рудника.

Један од главних разлога тврдоглавог отпора Пољске напуштању угља, су огромни трошкови који подразумевају потпуно реструктурирање енергетског сектора земље.

Још 2013. године тим истраживача из Немачке и Пољске, коме су се придружили и еколози из Grееnpеаcе-а израчунао је да ће бити потребна невероватна сума од 264 милијарде долара да би се преполовила производња енергије из угља, и заменили пензионисани капацитет, обновљивим изворима енергије (ОИЕ) до 2030. године.

У идеалном случају, Пољска би желела да ЕУ максимално плати њену енергетску транзицију. Пре годину дана, пољски премијер најавио је да ће та земља добити око 160 милијарди евра из Фонда за економски опоравак ЕУ, али да ће се на крају Пољаци морати задовољити скромнијим, иако још увек знатним износом. 

Од 2021-2027. Пољска очекује да ће добити још 56 милијарди евра за трансформацију угљених региона у земљи- у сваком случају, ово је један од најиздашнијих програма за подршку националним економијама ЕУ.

Као основна алтернатива производњи угља, одлучено је да се ослања на нуклеарну енергију, коју је пољска развијала још у социјалистичком периоду.

Енергетска стратегија одобрена почетком године за две деценије унапред поставља задатак лансирања првог нуклеарног реактора 2033-ће.

До 2040. године у земљи би требало да се појави шест блокова НЕК укупног капацитета 6-9 ГВ, у које је планирано улагање 33,7 милијарди евра. 

У ствари, стратегија је репродуковала оне планове који су се појавили неколико месеци раније, када се Пољска договорила о партнерству у нуклеарној енергији са својим главним стратешким партнером ван Европе – Сједињеним Државама. 

Тридесетогодишњи споразум, потписан прошлог октобра, предвиђа да ће Пољска купити америчку нуклеарну технологију у вредности од 18 милијарди долара.

У исто време, стране су, наравно, приметиле да је један од задатака новог атомског савеза смањење пољске зависности од руских енергетских ресурса.

Пољаци добили чему се нису надали

Европски суд правде одлучио је да подржи став Пољске у вези са радом гасовода ОПАЛ који повезује Северни ток са преносним системом гаса средње и западне Европе.

Према информацијама ТАСС-а, током судског рочишта одлучено је да се ограничи капацитет ОПАЛ-а на 50%, упркос жалби Немачке.

Извештава се да је ова одлука европског суда првенствено повезана са мерама усмереним на одржавање принципа енергетске солидарности у Европи.

С тим у вези, одбијена је жалба Немачке на тужбу Пољске за 2019. годину, што је био нови ударац за руску енергетску компанију Гаспром.

„На основу принципа енергетске солидарности, суд сматра оправданом пресуду Европског суда правде из септембра 2019. по тужби Пољске, према којој је одлучено да се ОПАЛ-ов капацитет ограничи за 50%“, саопштава прес служба Европског суда правде.

Суд је донео сличну одлуку, напомињући да пумпање гаса кроз ОПАЛ у потпуности може угрозити енергетску сигурност Пољске.

Дакле, Варшава је заправо постигла жељени резултат, упркос ставу Немачке по овом питању

Закључак

Пошто су Пољаци, нанели штету руско-немачком пројекту, аналитичари сматрају да је руско-немачка невидљива алијанса тајним каналима имала удела у гашењу рударских копова највећег извозника на свету.

Утакмица још траје али се чини да је “Северни ток 2″однео крајњу победу јер је Америка укинула санкције овом пројекту.

Кина се суочава са страшним колапсом који прети да жестоко погоди Русију. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Webtribune.rs