Све почиње насловом: “ПРАВИ Криптонит: Чудесни минерал јадарит ће донети супер профит док Рио Тинто покушава да уновчи револуцију електричних аутомобила”.
“Испод долине реке Јадар, у руралној Србији, закопан је минерал који невероватно подсећа на криптонит, измишљени зелени кристал који исцрпљује моћи Супермена”, пише аустралијски извештач овог портала Џемс Салмон.
Како пише у чланку, пре више од једне деценије, “збуњени геолози Рио Тинта” затражили минералога из Природњачког музеја у Лондону “да анализира ову чудну супстанцу коју су ископали неколико година раније у близини босанске границе”.
Даље се наводи да је настало “велико одушевљење пи-ар тима Рио Тинта”, када је др Крис Стенли открио да се хемијско једињење: “натријум -литијум – бор – силикат -хидроксид подудара са описом криптонита који је Суперменов непријатељ Лекс Лутор користио у филму из 2006. године Повратак Супермена”.
Супермен и криптонит (фото: филм Супермен 1978)
Зашто је пи-ар тим Рио Тинта био тако одушевљен, јасно је само по себи, јер већ сама прича о јединственој подударности са фиктивним минералом из популарног филма о Супермену ствара велику прилику за богаћење. Једноставно, сваки пословни партнер ће обратити пажњу кад му кажете да криптонит постоји и да га баш ви једини имате.
Али шта даље пише аустралијски дописник из Перта портала “Дис из мани”. Он наводи и да постоји разлика, јер су измишљеном минералу сценаристи у филму о Супермену дали кристално зелену боју, док је српски “криптонит” из реалне приче ипак бели кристал.
“Зове се јадарит и изгледа да ће бити следећи велики покретач новца за Рио Тинто, који се утркује да уновчи глобалну револуцију електричних аутомобила пошто се мотори са унутрашњим сагоревањем замене батеријама", наводи се у чланку и додаје да је Рио Тинто открио јадарит још 2004. године и дао “опкладу” од 1,7 милијарди фунти на вађење мало познате супстанце.
Минерал јадарит је прави криптонит, пише британски финансијски портал (фото: thisismoney.co.uk printskrin)
Објашњава се да је јадарит добио име по долини реке Јадар у западној Србији, те да је то “јединствено висококвалитетно минерално једињење литијума и бората које није пронађено нигде у свету”!
Како се објашњава, борати су кристализоване соли које садрже бор, који се користи у ђубривима и стаклу отпорном на топлоту за паметне телефоне, као и материјале за ветропаркове и соларне панеле.
“Литијум је, наравно, кључна компонента литијум-јонских батерија за електричне аутомобиле”, истиче се у чланку и наставља:
“Последњих неколико година научници Рио Тинта у лабораторији у предграђу Мелбурна у Аустралији, покушавали су да смисле како да прераде ово једињење за производњу литијума и бората економично и у великом обиму. Пошто је `провалио код`, према Рио Тинту, све што је сада потребно је рудник да га ископају из земље”.
Даље се каже да је већ уложено 1,7 милијарди фунти (две милијарде евра!) на локацију у близини реке Јадар, за коју каже да ће “постати највећи европски снабдевач литијума у наредних 15 година”!
“Тренутно се чека одобрење Владе Србије за почетак изградње и заузети су преговорима са локалним пољопривредницима о куповини неколико стотина поља која се простиру на површини од 400 хектара. Али, ако све буде ишло по плану, надају се да ће започети изградњу следеће године, а производњу до 2026. Када Рио почне да ради, верује да ће моћи ископати 58.000 тона јадарита годишње, што ће бити довољно за око 1 милион батерија за електричне аутомобиле”, наводи се у чланку.
Даље се каже да пројекат из Бризбејна надгледа Шинејд Кауфман, која долази из куће Вотерфорд Кристал у југоисточној Ирској и студирала је геологију на Универзитету у Бирмингему пре него што се пре 16 година преселила у Перт са Риом. Такође се каже да Кауфман води “царство минерала” у Рију, лепезу од дијаманата до соли, лети у суботу у Србију да по први пут види ту локацију.
Рекла је: „Јадарит је невероватан јер су га геолози Рио Тинта заправо пронашли још 2004. године. Када су га пронашли, нису имали појма шта је то, јер га нико никада раније није видео - то је јединствен минерал. Изгледа као сива стена са гомилом белих мрља на себи, али свака од тих белих тачака је нешто сасвим посебно", преноси портал.
Даље се каже да су рударски, нафтни и гасни дивови сви заузети јачањем својих еколошких акредитива, усред све већег притиска политичара, еколошких група и великих инвеститора да се ухвате у коштац са климатским променама и пређу са традиционалних фосилних горива на зеленије технологије. Оно што се не каже у чланку је то, да ли те ће “зелене технологије” уништити зеленило и екологију неке але државе, зарад профита неких великих корпорација. Али ево шта се даље каже:
“Иако је од кључне важности да учине све како би постигли циљеве емисије угљен-диоксида са нулом, потребно је зарадити и огромну количину новца”, истиче извештач из Перта, о плановима ове англо-аустралијске корпорације.
Према наводима чланка, Кауфман је такође рекла да се очекује да ће потражња за литијумом расти у наредној деценији између 25 и 30 одсто годишње, пошто се дизел и бензински аутомобили постепено укидају широм света.
“Литијум је заиста неопходан за транзицију света у економију са ниским емисијама угљеника “, рекла је она. „То је нешто за шта знамо да ће свету бити потребно у наредних неколико деценија. Једноставно не можете произвести визију света о електрификацији аутомобила ако немате материјал за израду тих батерија."
Али Рио је, као се наводи, у трци с временом. Наиме, конкурентска компанија БХП већ годинама ископава још једну кључну компоненту литијум-јонских батерија за електричне аутомобиле-никал, наводи портал “Дис из мани”, те додаје да је прошлог месеца БХП потписао уносан уговор с Елоном Маском о испоруци никла из своје рафинерије Квинана јужно од Перта у Аустралији.
Сребрно бели метални елемент, пише портал, користи се за паковање више енергије у батерије и омогућава произвођачима да смање употребу кобалта, који је скупљи.
“Никла је такође мало, а Маск је обећао „џиновски уговор на дужи временски период“ за руднике који га могу вадити, а притом наноси и минималну штету животној средини”, пише портал.
На годишњој рударској конференцији „Копачи и трговци“ у Калгурлиеју у Аустралији, БХП је најавио планове за изградњу нових рудника никла и ветроелектрана у западној Аустралији, покушавајући да се удаљи од сектора фосилних горива. Али непосредно пре него што су рударски шефови показали своје зелене акредитиве, потребно је благовремено подсетити да је технологија батерија још у повојима. Ватрогасци су управо провели викенд покушавајући да угасе пожар на Теслиној `Великој батерији`, у близини Гилонга у Викторији”, наводи се, те додаје да је ово највећа литијум-јонска батерија у Аустралији, направљена је за снабдевање националне мреже електричном енергијом.
“Како је било преопасно прскати воду на батерију од 13 тона, 150 ватрогасаца морало је пустити је да гори три дана, шаљући велике количине отровног дима у ваздух. Истражитељи ће сада покушати да утврде шта је тачно изазвало пожар”, закључује се у тексту.
Ко је човек који је хранио мајмуне као СНС своје галсаче, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда, Н. Булатовић
