Најновије поскупљење меса последица је драстичног смањења броја грла стоке у нашој земљи, као и увоза меса који је резултат великог броја споразума о слободној трговини, посебно са Европском унијом, оцењује агроекономиста Милан Пространа и напомиње да је увоз сада нешто смањен, због кризе у производњи свињског меса, али да још негативно утиче на домаћу пољопривреду, па и цену меса у Србији.
Према његовим речима, на лош положај сточарске производње а у крајњој ситуацији и на цену меса, утицале су и разне болести, посебно када је реч о свињама и њиховом оболевању од афричке свињске куге.
Простран истиче да су у околностима које смо у пољопривреди имали последњих деценија најлошије пролазили произвођачи а од пре годину дана дошло је и до наглог раста цена сточне хране.
„Ту пре свега мислим на сировине које улазе у храну за животиње као што су кукуруз, затим соју. То је резултирало незадовољством произвођача јер је цена коштања достигла веома висок ниво а тржисте није могло да је призна, кроз одговарајућу малопродајну цену”, истиче Простран за Танјуг.
Објашњавајући шта то заправо значи каже да ако је за производњу килограма свињског меса неопходно осам килограма кукуруза то би значило да би килограм живе ваге свињетине требало да кошта око 200 динара, а он је много мањи и тренутно износи око 135 динара.
Пољопривредну производњу карактеришу циклуси у производњи а тренутни циклус обележава висока цена сточне хране.
„Зато су произвођачи почели да смањују број крмача, а као резултат смањеног броја крмача јесте и смањена производња товљеника, односно меса. То је врло неповољан циклус за саме сточаре, јер се много више зарађује на ратарским производима, као што су кукуруз и слично, него на производњи меса”, истиче Простран.
Он сматра да цене у наредном периоду неће знатније расти и то искључиво због слабе куповне моћи потрошача.
Наводи да је прва реакција потрошача на повећану цену меса, окретање ка другим, јефтинијим категоријама исте врсте меса.
„То значи да онај ко је куповао свињски бут, каре или крменадле, после поскупљења прелази на плећку, а онда на ребра, док је друга реакција смањивање количине меса која се купује”, каже Простран.
О бабароги која плаши народ прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
