Да ће уследити појачани притисци на Србију по изјавио је пре неколико дана и председник Вучић, који је рекао да је пред нама изузетно тежак период. Паралелно с тим, у последњих пар недеља појавило се чак 6 незваничних докумената, нон-пејпера, који цртају нове границе на Балкану, а нека од њих нуде различита решења и за косовско питање.
Прошле недеље, саветник бившег председника привремених институција у Приштини Хашима Тачија, изјавио је да је Француска предложила привремени споразум Београда и Приштине, по коме би север КиМ имао аутономију, СПЦ на КиМ већа права, а у замену за признавање од стране Грчке и либерализацију виза.
Иако поједини грчки званичници тврде да су у питању "празне приче" и да "од признавања нема ништа" остаје отворено питање да ли би сложени економски, али и политички односи дозволили Грчкој да остане при свом ставу о непризнавању независности Косова.
Председник Србије рекао је да Србију наредних недеља очекују појачани притисци по питању признања независности Косова, да ће бити великих и важних консултација, у Београду, а затим и наставак дијалога у Бриселу.
Упитан за наводе да би Грчка могла да промени став о КиМ, рекао је да је било неких промена у односима Атине и Приштине, али да за сада не зна да ли је у питању само трговинска канцелација или постоји ''поинт оф инетерст" између ове две стране.
Поменута промена у односима Атине и Приштине односи се на околност да је Канцеларија за трговинске односе и економске послове у Атини, коју је Приштина отворила 2009, преименована у Канцеларију за косовске интересе.
Тим поводом огласило се и грчко Министарство спољних послова у чијем се саопштењу овај поступак и објашњава.
- Грчка не признаје Косово и њен став остаје непромењен. С тим у вези, с циљем даљег унапређења наше билатералне сарадње и олакшавања функционисања канцеларије, без утицаја на аспекте који се односе на статус, ова канцеларија је преименована у Канцеларију за косовске интересе у Атини - уверавају из министарства спољних послова Грчке.
"Притисци на Грчку да призна независност Косова трају годинама"
Одлука Грчке о непризнавању Косова као независне државе, које се чврсто држи још од 2008. године, повезана је Кипром, али и односима с Турском.
Душан Пророковиц́ из Института за међународну политику и привреду предочава да Кипар има снажне политичке несуглацице с Турском, због тога што је то једина земља која је званично признала Северни Кипар као државу, односно као тзв. Турску републику Северни Кипар.
- На његовој територији су турске војне снаге. Кипар не признаје сецесију због тога што то ремети његово унутрашње уређење - рекао је Пророковиц́, преноси Спутњик.
Он напомиње да Грчка подржава Кипар и да има добре односе са Србијом, те да због тога не мења свој став о Косову. Он подсец́а да је Грчка утицала на то да Кипар са својим нерешеним проблемом уђе у ЕУ, као и да је за њих стварање велике Албаније једнака претња као и за Србију.
Притисци на Атину да призна косовску независност трају годинама, али им је Грчка успешно одолевала и нема разлога да тако не остане, рекао је председник Грађанске странке Грка Србије Василиос Провелегиос.
- Од признања нема ништа - изричит је Провелегиос поводом навода о све јачим притисцима великих сила на Грчку да признају независност тзв. Косова и тврди да би "пала" влада у Атини која би то учинила.
Апелује на доносиоце одлука у Грчкој да проактивније делују у лобирању за српско питање о КиМ.
- Ако би се, услед политичких померања на светском нивоу, евентулано десило да Грчка призна Косово, то би био подстрек и за остале четири чланице ЕУ да признају косовску независност - каже Провелегиос за Тањуг.
Притисци на "петорку" која не признаје независност Косова
Кипар, Грчка, Словачка, Румунија и Шпанија чврсто држе своја политичка становишта о тзв. Косову, јер би у супротном и саме имале проблем са својим територијалним интегритетом. Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти, затражио је у Бриселу од пет држава чланица Европске уније које нису признале самопроглашену независност Косова да то учине, и рекао да би то повело Косово ка европским интеграцијама.
Дипломата Зоран Миливојевић оценио је да потези које вуче Грчка нису добре вести и отварају питање стварне позиције Атине када је реч о косовском питању.
- Грчка је најслабија карика у ланцу земаља ЕУ које не признају КиМ - оценио је Миливојевић за Тањуг и нагласио да је добро што друге земље - Шпанија, Румунија, Словачка и Кипар за разлику од Грчке имају специфичне разлоге због којих се држе принципа који су довољно јаки да не би довели до признања Косова.
Уколико би Атина признала самопроглашену независност КиМ отежала би позицију свих других земаља које то не желе да учине, оценио је Миливојевић.
Он напомиње да је Атина под притиском Немачке и САД и због економске кризе. Коментаришући могућност да Француска преузме главну улогу у дијалогу Београда и Приштине, дипломата је подсетио да је Емануел Макон већ показао да земља жели да се врати старим пријатељиствима и да поврати положај на глобалној сцени.
Треба рачунати на активнији однос Француске у смислу да ће давати знаке да је партнер, а не у сенци Немачке, рекао је он и подсетио да последњи нон-пејпер назван француско-немачким, уважава српски интерес. Он каже и да се ствари не могу решити преко колена инсистирањем на признању, већ да се мора уважити српски интерес.
Тај документ показује да је Француска активна и да има конструктивнији прилаз у односу на тврди немачки став, рекао је Миливојевић и подсетио да ће немачка имати новог канцелара и да ће у том периоду транзиције док се он не ухода Париз бити водећи.
Подсетио је да ће Француска наредне године председавати ЕУ и да ће настојати и да позицију додатно афирмише деловањем у региону везано за отворена питања и евроинтеграције.
- То већ треба очекивати од јуна и самита и могуће нове међувладине конференције са активнијим односом према Србиј, отварањем поглавља и кластера ако не у јуни онда на крају године, а нарочито током председавања Француске - рекао је Миливојевић.
Џихадисти упутили језиву претњу Израелу, најављују крвопролиће! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Телеграф
