„Твитер“ и „Јутјуб“, тј. „Гугл“ поручили су да намеравају да са својих друштвених платформи уклањају садржаје у којима се негира геноцид у Сребреници, зато што имају јасно установљену политику која „санкционише сваки говор мржње“, односно „забрањује садржаје који умањују или негирају добро документоване, насилне догађаје, укључујући геноцид у Сребреници“.
Компаније су то рекле за „Радио слободна Европа“, након што им је Институт за истраживање геноцида „Канада“ упутио захтев да забране негирање геноцида.
Чини се да на „слободном“ интернету поново нема места за различита мишљења и да информационо-технолошки гиганти и Институт занемарују извештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992—1995. године, који је објављен у јулу, а према којем у Сребреници није било геноцида.
Али, чак и да није тако, ништа се не би променило. Стручњак за медије и нове технологије др Мирко Стојковић појашњава да, нажалост, одлуке те и сличних комисија на Западу немају тежину коју имају одлуке међународно признатих институција, често субјективних у својим проценама. Наравно, кључну улогу у уређивачкој политици технолошких гиганата игра и спрега са садашњом америчком администрацијом:
„Велике технолошке компаније, које у овом тренутку држе најзначајније медије, од ’Фејсбука‘, преко ’Твитера‘ до ’Гугла‘, односно ’Јутјуба‘, донеле су одређене одлуке које ова америчка администрација подржава, а које су резултирале тиме да јако тешко долазите до одређених информација ако их ’гуглујете‘. Уклањају не само могућност да се неко обрати и исприча нешто, него и могућност да из ’Гуглових‘ претрага пронађете одређене податке“, предочава Стојковић.
Све то указује на спровођење бескомпромисног једноумља на друштвеним мрежама. Алтернативе званичним ставовима скоро да не постоје, а ти ставови се мењају са званичном политиком којој се медији прилагођавају брзо и на основу ње релативизују стварност.
„Ако неко не зна шта значи слобода, он је можда неће ни пожелети. Ако не зна шта је зима, он ће се стално купати у мору и пливати у реци, а можда би био супер скијаш. Ако нема могућности да се сазна шта је друга верзија догађаја, ако не може да се чује другачији став, долазимо у ситуацију да се кроји не само мишљење о томе шта се догодило, него и стварност. Сребреница, која је изузетно болна тачка на овом простору, добар је пример како цела та ствар функционише. Њен значај је и у томе колико је комплетна стварност доведена у питање, а не само један догађај у једном несрећном рату“, истиче Стојковић за „Спутњик“.
На питање зашто технолошки гиганти, вођени „званичним ставовима“, уклањају са својих платформи садржај који негира „геноцид“ у Сребреници, али не и наводе да Косово није део Србије, иако Резолуција 1244 говори супротно, Стојковић одговара:
„Њих не води логика. Они се не воде мисаоним процесом који резултира објективном анализом која за последицу има потребу да ствари представи онаквим какве јесу. Дакле, ми полазимо од погрешне претпоставке. Сви медијски процеси су усмерени ка остваривању одређених интереса, а не ка достизању објективне стварности. У овом тренутку, интерес је да Сребреница буде геноцид, а да Косово не буде српско. Ако је тај интерес толико велики да оствари монополистичку контролу над стварношћу, добијате могућност да је потпуно свеједно шта је истина, да она као категорија више не постоји и да нема важност. Стално се говори: ’Треба да прихватите реалност‘. То је еуфемизам, јер ми не треба да прихватимо реалност као објективну категорију, него ’реалност‘ која се креира кроз медије који су апсолутно контролисани.“
Иначе, на сајту Института за истраживање геноцида „Канада“ наводи се да се бави анализом злочина против мира, геноцидом и другим тешким повредама међународног закона. Занимљиво је да се активности Института заснивају махом на доказивању „геноцида“ у БиХ и борби против оних који тај „геноцид“ негирају.
Као истакнуте велике успехе Институт наводи „једногласно усвајање две резолуције о геноциду у БиХ у канадском парламенту након много година интензивног лобирања“, „покретање вишедимензионалног истраживачког пројекта научне геномике у борби против порицалаца геноцида“, међу којима су публициста и историчар Срђа Трифковић и амерички историчар Ноам Чомски, „учење о геноциду у БиХ у канадским школама и на универзитетима“…
Руска амбасада не сматра Кристијана Шмита легитимним, из једног простог разлога, који можете прочитати ОВДЕ.
Извор: sputniknews.com
