Међутим, уколико се упореди цена струје у европским градовима према куповној моћи, далеко смо од најјефтинијих. Најнижу цену у односу на стандард имају становници Осла 8,74 евроцента. Јефтинију струју од нас имају још Хелсинки, Берн, Амстердам главни град Малте – Валет и Стокхолм.
У Србији је просечна цена киловата у односу на нашу куповину моћ 15,48 евроценти. Ако је за утеху и већина бивших југословенских република осим Македоније и БиХ има скупљу електричну енергију од нас у односу на куповну моћ. Најскупљу струју у односу на животни стандард имају домаћинства у Прагу и плаћају 33,54 евроцента.
Али како је недавно на сајту прокоментарисао један читалац: „Шта мене интересује Финска или Швајцарска. Мени је струја у Србији скупа. И цена рада нам је најјефтинија и стандард нам је најнижи и лична примања су на истом нивоу и како онда неко стално може да понавља најјефтинија струја најјефтинија струја.”
Просечна нето зарада за мај ове године у Србији износила је 65.025 динара док је минимална 38.991. Истовремено је плата код предузетника око 33.358 динара. Априлска потрошачка корпа коштала је 75,824,59 динара, а минимална 38,303. Ако се зна да око 25 одсто укупних трошкова одлази на становање где спада и струја јасно је зашто је читаоцу „Политике” скупа електрична енергија у Србију и не занима га колика је у Финској где је плата 10 пута већа.
Обрни окрени нити је струја у Србији најјефтинија, нити је јефтина. Кошта онолико колико сваког месеца свако од нас мора да плати из свог џепа. Извесно је да би износ на рачунима могао да буде нижи када, између осталог, не би плаћали накнаду за повлашћене произвођаче електричне енергије. Реч је о онима који производе струју из ветра, сунца или воде, а којима свако домаћинство у Србији то плаћа и то упркос чињеници да имамо своје капацитете, да ЕПС 70 одсто електричне енергије добија из угља, а остатак из хидропотенцијала.
Осим што се плаћају зелени киловати страним инвеститорима, уз потрошене киловате домаћинства ЕПС-у плаћају и трошак гарантованог снабдевача, ТВ таксу, накнаду за унапређење енергетске ефикасности (односно замену врата и прозора и изолацију зграда) па када се на то додају ПДВ и акциза рачун је знатно већи него да се само потрошња подели с ценом киловата које производи ЕПС.
Уосталом зар има нека земља где је стање на бројилу нула, а рачун скоро 1.000 динара.
Али, ако желите да установите да ли је тачно или вас лажу о томе како имамо номинално најјефтинију струју након Украјине, једноставно узмите ваше рачуне и укупан износ за наплату поделите са укупним бројем потрошених килватчасова, без обзира на тарифу или зону. Затим тај резултат претворите у евроценте. Ако је он приближно 8,11 центи по киловатчасу, онда је све у реду. Али ако је већи, онда вас лажу.
Наравно, најбоље је да потражите и зимске рачуне у којима има и плаве и црвене зоне, у којима су киловатачасови далеко скупљи. Па онда те рачуне поделите са киловатчасовима и сазнаћете колико плаћате киловатчас зими.
А такође, можете и за период од годину дана да проверите - када саберете све износе на рачунима, и све киловатчасове за 12 месеци, па поделите први збир са другим. Тако ћете добити најпрецизнију просечну годишњу цену колико плаћате киловатчас. Колико сте потрошили и да ли значајно одступа од 8,11 евроценти, односно да ли вас лажу, напишите у коментарима испод чланка.
Возачи су спремни на побуну – “Све у нама ври док не покипи”, кажу. Због каквих све глупости их враћају са техничког, читајте ОВДЕ.
Извор: Политика, Правда
