Одлуку председника САД Џоа Бајдена да повуче војску сада не критикују само републиканци, већ и досадашњи савезници попут увек верног ЦНН-а. Док Америка у неверици гледа како група пустињских ратника односи спектакуларну победу над најмоћнијом армијом света, критичари указују да је ово само поновљени сценарио: Онај који се пре десет година одиграо у Ираку.
Наиме, америчке трупе су се на идентични начин повукле из ове земље крајем 2011. године. У року од три године, војска ИСИС-ових бораца била је само неколико миља од врата Багдада, однела мноштво живота и заузела је многе значајне градове у Ираку. О повлачењу преговарао је исти човек, тада потпредседник, а сада председник САД Џо Бајден.
Након што је, 2014. године, ИСИС започео етничко чишћење у Ираку, убио америчке новинаре и хуманитарне раднике, тадашњи председник Барак Обама поништио је ту одлуку и послао додатну војну подршку-повећавши присуство трупа у тој земљи, преноси ЦНН.
Сада Бајден се налази у сличној ситуацији и председава дебаклом који је потпуно сам изазвао у Авганистану. Од када је Бајден најавио потпуно повлачење америчких трупа у априлу, талибани су заузели више од једне трећине од 34 провинцијска града у Авганистану, а сада контролишу више од половине од око 400 округа у земљи.
Талибани су такође преузели контролу над већим делом северног Авганистана, далеко од својих традиционалних упоришта на југу и истоку земље, показујући добро осмишљену војну стратегију. Заправо, талибани сада контолишу 23 од 34 провинције.
Амерички Стејт департмент апелује на све грађане Сједнињених Држава да напусте земљу „одмах“, а Пентагон је најавио да ће да пошаље додатних 5.000 војника како би помогао у евакуацији америчких дипломата. У међувремену, америчка влада је преместила своје амбасаде на аеродром у Кабулу. Очигледно, Бајденова администрација не жели понављање слика ужурбане евакуације америчке амбасаде у Сајгону 1975. године.
Баш као што је ИСИС учинио у Ираку, талибани такође нападају затворе широм Авганистана и ослобађају борце који се придружују побуни. Авганистанска влада је рекла да је већина ових затвореника осуђена за кријумчарење дроге и оружане пљачке.
Многи аваганистански академици заговарали су теорију како ће талибани да траже истински мировни споразум с авганистанском владом, поставља се сурова реалност у којој су шансе за такав договор готово не постоје.
У међувремену, они су сагласни са тим да се изврши притисак на авганистанску владу да ослободи 5.000 талибанских затвореника, који би се онда придруживали саборцима на фронту.
Тешко је присетити се неуспешнијег и контрапродуктивнијег дипломатског преговарања од овог. Можда би то могао да буде покушај британског премијера Невила Чемберлена да постигне трајни мировни споразум са Адолфом Хитлером 1938. на прагу Другог светског рата?
Датум повлачења америчких трупа из Авганистана првобитно је требало да буде 11. септембар 2021. године, али изгледа да је Бајденова администрација схватила да је то датум 20. годишњице напада на Близнакиње од стране Ал Каиде.
Такав потез, ће према извештају ЦНН -а, допринети томе да авганистанску престоницу Кабул окупирају талибани до 11. септембра, а потом и читаву територију.
За глобални џихадистички покрет, победа талибана биће значајна колико и победа ИСИС-а у Ираку и Сирији. Баш као што су то учинили након победа ИСИС-а, хиљаде страних бораца ће вероватно доћи у Авганистан како би се придружили победничким „светим ратницима“ и прошли војну обуку.
У Авганистану је већ стационирано 10.000 људи из 20 страних џихадистичких група, укључујући Ал Каиду и ИСИС.
Да ли је крива Бела Кућа?
Пошто су један за другим главни град провинција припали талибанима, поруку из Вашингтона упућену Авганистанцима многи оспоравају, прише Гардијан.
„Морају да се боре за себе, да се боре за своју нацију“, рекао је Џозеф Бајден.
„Они имају оно што им је потребно. Оно што треба да утврде је да ли имају политичку вољу да узврате напад“, додала је портпаролка Џен Псаки.
Многи војни аналитичари тврде да је нагло повлачење САД, које је започео Доналд Трамп, а наставио Бајден, допринело брзини колапса.
„Срж проблема је начин на који је Бајден донео и најавио ову одлуку и тренутак у ком је спроводи“, рекао је Фредерик Каган, војни историчар који је био саветник америчких команданата у Авганистану.
„Председник је најавио повлачење одмах на почетку борбене сезоне. То није било потребно. Могао је да нареди повлачење након завршетка великих борби“, рекао је.
Председник Авганистана Ашраф Гани напустио је земљу, преноси авганистански Толо њуз.
Причу је сада потврдила и Ал Џазира.
Канцеларија авганистанског председника је управо рекла Ројтерсу да из безбедносних разлога не могу ништа да кажу о кретању председника Ашрафа Ганија, пренео је Гардијан.
Бајден је ово знао: Авганистанска војска неће да се бори против талибана, читајте ОВДЕ.
Извор: Нова
