Одлука Америке да се повуче из Авганистана изазвала је велику забринутост у земљама централне Азије, као и у Ирану и Турској. Ситуација се мења из дана у дан, а земља је на ивици грађанског рата. Пошто талибани поново освајају власт многи грађани покушавају да нађу спас у суседним земљама у настојању да се касније домогну безбедног живота негде у западној Европи.
На удару су се пре свих нашли суседни Таџикистан и Узбекистан, али тај талас се већ осећа и у Ирану и Турској. Најновија збивања у Авганистану изазивају забринутост и у Москви, у којој се плаше да ће то подстаћи „извоз” тероризма и наркотика.
„Нестабилност коју изазива нови мигрантски талас заједнички је проблем исламских земаља у региону. Ми ћемо унапредити сарадњу како бисмо обезбедили стабилност и зауставили избеглички талас из те земље која је у дубоком превирању”, речено је током разговора председника парламената Ирана и Турске Мохамеда Бахер Халибафа и Мустафе Шентопа током недавног сусрета у Техерану.
Медији у Турској тврде да је избеглички талас из Авганистана увелико „запљуснуо“ Анадолију и да ће то бити највећи удар после сиријског мигрантског цунамија пре десет година. У влади истичу да ситуација још није драматична, али се масовни поход бескућника не може искључити, јер су се многи грађани у Авганистану већ нашли на удару талибана. Уједињене нације упозоравају: половини од 39 милиона Авганистанаца потребна је помоћ и позивају међународну заједницу да тој земљи хитно пружи финансијску помоћ. Тај апел је засад остао без одјека.
Анкара је већ упутила војна појачања на границу према Ирану. То подручје се стално надзире из ваздуха, као и преко електронских камера. Поред појачаних војних патрола и жандармерије, у мобилном стању су и сеоски чувари, који иначе надзиру кретања у региону. Турска сада убрзава радове на подизању граничног зида према Ирану (раније је то урађено ка Сирији и Ираку) како би лакше пратила кретања миграната. У Анкари се страхује да ће с бескућницима стићи терористи и кријумчари наркотика, који су веома активни у Авганистану.
Анкара је понудила да после повлачења САД и НАТО-а задржи своје војнике на аеродрому „Хамид Карзаи” у Кабулу како би се избегла међународна изолација Авганистана. То није случајно. Турска је већ дуже присутна у тој земљи и у сарадњи с Пакистаном – који је, како се верује, савезник талибана – покушава, засад без видљивих резултата, да посредује између владе у Кабулу и екстремиста. Председник Ердоган и на тај начин жели да покаже да је незаобилазан фактор у региону и да ојача своје позиције у алијанси које су пољуљане због куповине руских ракета С-400. Према најновијим сазнањима, талибани му не верују и траже да се и турски војници повуку из Кабула.
Турске дипломате сада покушавају да успоставе директан контакт с талибанима. „Ја ћу ускоро можда бити у позицији да примим њиховог лидера”, изјавио је председник Ердоган у интервјуу локалним ТВ станицама. Он је потврдио да Турска за сваки случај подиже нове и ојачава постојеће бетонске барикаде према источним суседима.
„Уколико талибане не ставимо под контролу неће моћи да се успостави мир у Авганистану”, изјавио је он и додао да „Турска није гостионица поред друма за смештај избеглица. Пратимо ситуацију, анализирамо и одређујемо своје потезе”, изјавио је и додао да Анкара већ зауставља избеглице које немају право на азил.
Министар одбране Русије Сергеј Шојгу позвао је земље чланице Организације за договор о колективној безбедности (Русија, Јерменија, Казахстан, Киргистан, Таџикистан и Узбекистан) да буду у приправности како би могле да се суоче с терористима и шверцерима наркотика, пошто талибани поново преузимају власт.
Турска изнова упозорава Европску унију да се благовремено припреми за нове изазове како не би „поново била затечена”, као што је то био случај у време избијања сиријске и либијске мигрантске кризе. Америка се сада држи по страни и очекује да у првој фази избеглички терет на својим леђима понесу земље региона.
Шта је радио Бајден док је Авганистан падао, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика
