Пише: Небојша Вукановић, народни посланик из Требиња
Очекивао сам да ће патријарх Порфирије направити заокрет, да се неће састајати пуно са корумпираним политичарима и давати им тако на значају, да се неће мешати у дневну политику и пружати помоћ у невољи корумпираним политичарима, који систематски разарају друштво, народ и државу, чак и Цркву о чему говоре срамни потези неких корумпираних владика попут бихаћко-петровачког среброљупца Сергија који продаје ордења корумпираним политичарима, као неки дан Луки Петровићу, али, нажалост, изгледа да сам имао превелика очекивања.
Изабрати Добој за место окупљања политичара на велики празник Преображења Господњег није случајно, а можда управо овај окупирани град на чијем се челу формално налази распоп Борис Јеринић, који је завршио Богословију и Теолошки факултет, а потом отишао у политику и погазио свих десет божијих заповести, и његов ментор Обрен Петровић, удбаш и комуниста који је до рата прогонио Цркву, потом у рату Бошњаке, а сада своје сународнике који нису његове присталице, осликава однос Цркве и политике, који наноси пуно штете народу, али и угледу Цркве и патријарха.
Додик већ месец дана покушава да намами и увуче опозицију у смртоносну клопку причајући о некаквом „свесрпском“ јединству, а у ствари о смртоносној замци која је уперена против народа и има за циљ да Мафија сломи кичму нације, онемогући скидање ропских окова и истинску слободу грађанима. Јелена Тривић и ја, уз помоћ неких слободних и отворених медија, те још неких опозиционих политичара и јавних личности, извршили смо снажан јавни притисак да се не упадне у клопку, иако су лидери СДС-а и ПДП-а од почетка говорили и имали коректан став да нема пакта и сарадње са властима иако се око неких питања може имати сличан став, што сматра 90% чланова и функционера ове две опозиционе странке.
Додику очито гори под ногама, јер његови папагаји попут Жељке, Бањца или Вишковића данима понављају причу о лажном српском јединству, али је пулс јавности јасан – јединство и сарадња са Мафијом представљало би националну издају. Због тога је Додик очито замолио Вучића, који га је недавно поново даривао и китио ордењем, да му притекне у помоћ и пошаље патријарха да он својим ауторитетом покуша намамити опозицију да дође на састанак са Додиком те евентуално прихвати учешће у власти и Влади које упорно нуди Додик.
Црква треба да буде уз свој народ, сиротињу, обесправљене и понижене, а не уз корумпиране политичаре и Мафију, и зато апелујем на патријарха да се не меша у дневну политику и не прискаче у помоћ онима који су стекли огромно богатство на муци свог народа, којег су покорили и претворили у највећу сиротињу Европе. Шта има један патријарх српски да седи са неким маргиналцима, моралним амебама, необразованим корумпираним политичарима и комунистима, попут рецимо Дарка Бањца или Петра Ђокића, и са њима о нечему озбиљно разговара? Да ли је патријарх свестан да тако руши не само свој, већ углед и ауторитет Српске православне цркве, на чијем се челу налази!
Црква и држава су одвојене по Уставу, и као што политичари не би требали да се мешају и воде кадровску политику Цркве, а нажалост све је очигледније да се мешају и имају утицаја, такође верски великодостојници, не само код православаца већ и код муслимана и католика, не би требало да се мешају у политику. Патријарх би требао да упути отворено писмо Додику, људски га замоли и апелује да се повуче са власти и ослободи народ тираније, уместо што покушава да се сакрије петицијама иза народа, чију је трећину раселио по свету, задужио га и претворио у савремене сужње и кметове на властитој земљи.
Српска православна црква у прошлости, бар не јавно, никада није продавала индулгенције и за новац откупљивала грехе богаташа и корумпираних политичара, и патријарх би требао да види шта му раде поједине владике среброљупци, попут бихаћко-петровачког Сергија, и реши бројне проблеме у Цркви које је наследио, а не да се бави политиком на прикривен начин, помаже Додику и корумпираним политичарима. Такође, са Србијом треба имати коректне односе, али не требамо бити ничији вазали, поданици и послушници који ће чекати упутства из Београда, већ водити аутентичну политику у интересу народа и грађана Српске, и који сутра неће продати Електропривреду Републике Српске властима у Србији, као што је продат Телеком, и тако нас формално претворити у савремену европску колонију.
Надам се да ће патријарх, али и председник Србије Александар Вучић, схватити овај текст као добронамерну критику, јер је данас врхунски патриотизам са ове стране Дрине да скинемо ропске ланце и окове које нам је око врата набацио Милорад Додик, и да би уместо са улизицама из власти требали разговарати са људима који имају углед и ауторитет у народу Српске, и који ће им рећи истину у лице каква је стварна ситуација у Републици Српској и шта је неопходно предузети да би изашли на зелену грану, а то је стабилност, правда, правна држава, обрачун са организованим криминалом и корупцијом који је наслеђе бахате власти, помирење, привредни и економски опоравак, а не политика сталних тензија и сукоба са целим светом, како би се жртвовао сопствени народ и прикрио хаос, криминал и распад система.
Амери намагарчени. Бајден предао Авганистан, а добио велико ништа. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Директно
