Пет година после покушаја државног удара Турска наставља да прогони следбенике имама Фетулаха Гулена, који је осумњичен да је покушао да обори владу. Према извештајима агенција, тужилаштво је у 24 града наложило хапшење 82 особе, углавном припадника армије, у мају је лишено слободе 460 осумњичених, а у јануару 240. Недавно је „негде” у иностранству ухапшен Селахатин Гулен, нећак мистериозног верског проповедника.
Анкара свом жестином у земљи и иностранству наставља потрагу за завереницима имама Гулена који су пре пет година покушали да оборе владу. Тако масовни прогони се не памте, иако је у Турској у последњих пола века било више државних удара.
Многи завереници су побегли из Турске. Анкара упорно тражи њихово изручење, али многе земље се оглушују о те захтеве, пошто се садашњи прогони у Турској на Западу доживљавају као политички обрачуни владе с онима који је не подржавају. Према сазнањима „Хуријета” Интерпол је досад одбацио 770 турских предлога да се осумњичени гуленисти нађу на црвеној потерници.
„Сарадња Турске и Интерпола није на потребном нивоу. Генерални секретаријат те организације одбија наше захтеве за стављање Гуленових терориста на црвену листу под претпоставком да је то политички криминал”, изјавио је функционер у турском МУП-у Лутфи Чичек. Он је најавио да ће тај проблем бити покренут на састанку Генералног секретаријата Интерпола, који ће у новембру бити одржан у Истанбулу.
Анкара је упутила захтеве за хапшење и изручење Гуленових следбеника у више од сто земаља. Они су побегли из Турске како би избегли ригорозне казне. Први на том списку је наравно имам Гулен, који је осумњичен да је из Америке, где живи већ две деценије, повлачио конце у покушају пуча у ноћи између 15. и 16. јула 2016. године. Том приликом страдало је 250 грађана, док је 2.700 лакше или теже рањено. Анкара је одмах упутила захтев за изручење Гулена, који у више од сто земаља има своју пословну империју – школе, универзитете, медије, фирме – у којој се врте милиони долара. Он у Турској иза себе има многољудну и веома утицајну невладину организацију „Хизмет”, која је, како тврде у влади, убацила своје људе у армију, полицију, правосуђе, медије... Гулен се окренуо против председника Реџепа Тајипа Ердогана, који је наводно покушао да контролише његово пословање у Турској.
Гулен и Ердоган, који су годинама имали блиске односе, ископали су „ратне секире” јер очигледно више нису могли да се договоре ко је „газда” у Турској. Анкара је досад више пута тражила од Вашингтона да га изручи, али је то изостало, иако две земље имају уговор о екстрадицији. Сада се предлаже да се Гулен ухапси пошто наводно планира да побегне из Америке. Администрација Џозефа Бајдена засад не показује спремност да исправи „грешку” коју су починили његови претходници Барак Обама и Доналд Трамп, који су одбацили захтеве Анкаре због недостатка валидних доказа.
Осим Гулена, Анкара тражи од САД изручење још 150 „терориста”, од Немачке 77, Грчке 64, а од Белгије 36. Међу њима има високих официра, полицајаца, јавних тужилаца, бизнисмена, познатих новинара, ту је и чувени фудбалер Хакан Шукур, који је био посланик. „Неки наши савезници у оквиру НАТО-а нису чак ни одговорили на наше захтеве. Пружили су им уточиште на својој територији. Тако се не бори против тероризма”, кажу у кабинету председника Ердогана и поручују да се борба наставља све док не буде неутралисан и последњи Гуленов терориста.
Ко су прави победници рата у Авганистану, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика
