У Француској је било протеста у много градова, у Немачкој је протест био концентрисан на Берлин.
У Берлину су одржане демонстрације које је организовао немачки покрет "Кверденкера" (Querdenker – нем. реч која означава оне који размишљају нелинеарно, креативно, "паралелно" или "латерално").
Градски оци су били забранили ове демонстрације, али се и поред тога на улицама Берлина окупило око 5000 људи – тачно на годишњицу великих демонстрација против владиних мера из 2020. године.
Покрет "Кверденкера" тражи да влада безусловно поштује немачки Основни закон и тврди да је ограничавање основних права у оквиру мера против короне – незаконито.
Немачка влада тврди да покрету Кверденкера није стало до аргументативне критике пандемијских мера, већ да он хоће да дестабилизује државу.
"Добри" и "лоши" демонстранти?
У Берлину је на улицама био и велики број полицајаца, делом са тешком опремом за разбијање демонстрација.
Учесници протеста су најавили да ће се придржавати хигијенских мера као што је држање дистанце и стављање маски у случају да минимално одстојање не може да се одржи.
Један од разлога за гнев демонстраната је била управо забрана ових демонстрација након што је 24. јула у престоници одржана Парада поноса – ЦСД – са идентичним хигијенским мерама, које у неким ситуацијама није било могуће стопостотно спровести.
Противници владиних пандемијских мера сматрају да у Немачкој власт, уз подршку великих медија, разликује "добре" и "лоше", односно, пожељне и непожељне демонстрације и тако мери ситуацију различитим аршинима.
Око 600 хапшења
На јучерашњим демонстрацијама је забележен велики број појединачних сукоба полиције и демонстраната.
Демонстранти су били распоређени на много градских пунктова, ометајући саобраћај.
Тако децентрализован протест је било веома тешко контролисати.
Полиција се служила методама застрашивања, уз стално надлетање хеликоптера; на улице су током раног поподнева изашла оклопна возила и цистерне са воденим топовима, који до краја дана ипак нису употребљени.
Застрашивање се огледало и у појединачном обарању на земљу и одношењу појединих демонстраната.
Међу демонстрантима је било много оних који нису штедели увреде на рачун полицајаца, што је стварало додатну напетост.
Биланс на крају дана је био: око 600 хапшења, непознат број повређених полицајаца.
Француска: "Жути прслуци" поново у акцији
Током викенда "Жути прслуци" су се вратили на улице Француске. На масовним протестима против обавезног вакцинисања за одређена занимања, у више од 150 градова у читвој земљи, многи демонстранти су носили такве прслуке.
Тиме су подсетили на талас протеста који је почео у новембру 2018. и довео председника државе Емануела Макрона до тешке унутрашњеполитичке кризе.
Тада је на улицама било око 300.000 демонстраната - а овог викенда је према званичним подацима било више од 200.000 људи. То је битно повећање у односу на два протекла викенда када је - пре одлуке парламента - на улицама било нешто више од 100.000 људи.
Потест против најновијих мера долази из свих делова друштва.
Зов слободе
"Liberté" је реч коју су многи незадовољници написали на своје плакате јер у мерама владе виде напад на слободу. Јер, у Француској је уведена обавеза вакцинисања за здравствене раднике и неговатеље као и ватрогасце, а здравствени пасош мора да се показује између осталог и у ресторанима и возовима: одредбе о корони су врло пооштрене.
Већина становништва је за курс владе, али и протести наилазе на одобравање: према репрезентативној анкети института ифоп, 35 одсто испитаних подржава демонстранте или гаји симпатије за њих.
Влада се узда у Уставни суд
Засад нема назнака да би француска влада могла да промени свој курс. Уместо тога, њени представници траже од демонстраната умереност. Министар здравља Оливије Веран је за викенд на Твитеру објавио видео-снимак агресивних демонстраната у Монпелијеу који нападају мобилни центар за тестирање једног апотекара. И у другим градовима је било појединачних сукоба.
Закон због којег се протестује је донет и требало би да ступи на снагу 9. августа. У четвртак (5.8.) би требало да пређе и последњу препреку - контролу Уставног суда.
Шта се дешава на авганистанској граници, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Дојче веле
