“Почетком августа је министарка рударства и енергетике, Зорана Михајловић у име Владе Републике Србије потписала споразум о сарадњи са америчком фирмом UGT Renewables. Том приликом саопштено је да је предмет споразума изградња једног гигавата соларних електрана и да је за ту намену већ одређено око 2.000 хектара земљишта, те да се очекује да пројекат буде завршен у року од две године. Чину потписивања споразума о сарадњи присуствовали су и председник Србије, Александар Вучић као и амбасадор САД у Србији, Ентони Годфри што би требало да значи да је овај пројекат од посебног значаја”, написао је Паровић на свом фејсбук профилу у уводу у проблематику.
Како је навео, када се загребе испод медијске и политичке фасаде и прича о томе да ће се реализацијом овог пројекта, “вредног више од милијарду евра, побољшати енергетска ситуација у Србији и смањити ниво емисија штетних гасова, отвара се неколико суштинских питања”.
Он је поставио као прво питање, на бази ког стратешког документа се власт одлучила да крене у реализацију “једног овако скупог и амбициозног пројекта?!”
“Ако се погледа важећа енергетска стратегија Србије која покрива период до 2025. са пројекцијама до 2030. тамо нема ни говора о прикључењу толико соларних електрана у наш електро енергетски систем. Истовремено, опет мимо било какве стручне експертизе власт је кренула да одустаје од пројеката изградње нових постројења на угаљ иако су она предвиђена стратегијом”, примећује Паровић, који је и електроинжењер.
Према његовом мишљењу, држава се на овај начин уводи у ризик очувања енергетске стабилности, “а потенцијално се гура и у ризик повећања енергетског сиромаштва за широке слојеве становништва”.
“Друго важно питање је одабир америчке компаније са којом је потписан уговор. Наиме, реч је о релативно малој фирми која се пре свега бави консултантским пословима и свакако није у стању да изнесе овако велики пројекат. Може се очекивати да по моделу који је примењен у Африци, у Србији буде основана ћерка компанија која ће имати префикс `америчке фирме`, а да суштински буде у тихом партнерству са локалним играчима који ће суштински бити носиоци посла и користи. С тим у вези, делује прилично индикативно то што су Никола Петровић и супруга Звонка Веселиновића недавно постали партнери у фирми која се баш бави развојем соларних електрана, па се имајући у виду ранија искуства поставља питање да ли ће можда управо ова фирма бити партнер са Американцима?”, пита лидер НСП.
Као трећу важну ствар он наводи да све ово долази у периоду када “постоје индиције да амерички истражни органи који се баве глобалним сузбијањем трговине наркотицима имају одређене материјале који државни врх Србије могу да доведу у везу са криминалним кланом Вељка Беливука”.
“У том погледу није нереално да се Вучић одлучио да овако уносним пројектом плати одређене лобистичке кругове у Америци блиске новој администрацији. А још додатно, ако се као партнери у читавом послу појаве и људи који су у најближем односу са њиме то учвршћује потенцијални договор са Американцима и прави заштиту главним играчима Вучићевог режима”, напомиње Паровић и указује да треба само израчунати колико милијарди евра вреди три посто српског тржишта електричном енергијом (а толико би се добило са гигаватом соларних панела) и то по субвенционисаним ценама.
“Видећете да је то довољно новца да се лобистичким каналима стигне и до самог председника Америке и тако поправи лична лоша позиција и договори политичка будућност у овом турбулентном времену”, уверава он и наставља:
“Из начина како је изведено потписивање једног за државу веома важног стратешког уговора, као и на бази ранијих искустава са начином функционисања власти у Србији више је него јасно да се овде народски речено нешто ваља иза брда. Сходно томе сви морамо упалити рефлекторе како бисмо осветлили евентуалне лоше намере, да не будемо у ситуацији као са Рио Тинтом код кога смо као друштво реаговали касно, чак се плашим и прекасно.”
А талас из Авганистана биће библијских размера, опширније ОВДЕ.
Извор: Правда, Н. Б.
