Председник Удружења педијатара Србије проф. др Георгиос Константинидис рекао је да у овом тренутку у Србији нема много деце која су оболела од ковида 19 и да их је још мање са тешким облицима болести, али је напоменуо да то не значи да их неће бити.
"Удружење педијатара је још пре шест, седам недеља упозорило на могућност појаве делта соја и ми смо већ тада позвали на вакцинацију, имајући у виду да је у нашој земљи била регистрована вакцина за тај узраст", рекао је Константинидис током гостовања у Јутарњем дневнику.
Навео је да све студије показују да се клиничка слика разликује у зависности од временског раздобља и од соја, као и да може бити различита и међу децом иако је изазвана истим сојем, али да све клиничке слике имају карактеристике вирусних инфекција.
"У овом тренутку делта сој не изазива тежу клиничку слику код деце и не изазива више оних мултисистемских инфламаторних одговора. Међутим, раширеност међу младима, млађима од 20 година је много већа, па у том контексту и деце, посебно оне преко 12 година, много је већа, него код досадашњих, класичних сојева. У ствари, то јесте опасност, када имамо више оболелих, чак и ако је у истом постотку или за нијансу мањем, биће много више тешких облика", истакао је Константинидис.
Додао је да ће, нажалост, деца лакше ширити делта сој на старије који се нису вакцинисали.
Професор Константинидис је навео да је неважно то што се вакцинисало, како је навео, мање од један одсто деце и да је мало вероватно да се то повећа, пошто 50 одсто популације не жели да се вакцинише.
"У овом тренутку је мало вероватно да кад 50 посто популације не жели да се вакцинише, ни саме себе, а ја ћу сада рећи једну чињеницу која стоји, а то је да се ми врло често 'заклињемо у децу', пришијемо нашој љубави према њима и жељи да буду здрава, а онда нисмо у стању као друштво да извршимо вакцинацију и на тај начин њих заштитимо. Дакле, тих један посто у овом тренутку није ништа", казао је Константинидис.
Навео је да сматра да једино вакцинација, пре него што се појаве нови сојеви, пошто нам нико не гарантује да се неће појавити опаснији сојеви.
Говорећи о вакцинацији, Константинидис је казао да треба да се заврши процес вакцинације одраслих, али да се упоредо са тим може радити вакцинација деце од 12 до 15 година, као и да је Удружење педијатара издало препоруку о томе која би деца прво требало да се вакцинишу.
"Мало је више препоручљиво деци која су у већем ризику за тешке облике. То су пре свега деца са имунолошким болестима, онколошким, тешким метаболичким, ендокринолошким, гојазна деца која су се код нас показала као посебно ризична група и сви остали који су неком повећаном ризику да добију тежи сој", нагласио је Константинидис и додао да вакцину у начелу могу да добију сви.
Константинидис је навео да је већина европских удружења прешла на препоруку да сва деца старија од 12 година добијају вакцину.
"Ми смо за нијансу опрезнији и држимо се ових ставова да не инсистирамо на томе, имајући у виду ситуацију у друштву и имајући у виду да је мени заиста потпуно нејасна та антивакцинална кампања и изложеност том непријатном, нестручном и немедицинском ефекту је нешто што треба можда треба пуферизовати и кренути у систематску вакцинацију", навео је Константинидис.
Професор је нагласио да је прича о потенцијалним последицама вакцине по репродуктивно здравље код младих "једна од највећих будалаштина која кружи мрежама".
"Нажалост, кад то каже нека позната личност или неко од другара из те групе, то има много већу специфичну тежину, него када Ђорђе Константинидис или неко други каже да се то неће десити. То је пример како једна мања, добро организована група може да рашири једну дезинформацију која може да утиче на здравље читавог становништва", навео је Константинидис.
Говорећи о почетку школске године, Константинидис је рекао да Удружење педијатара подржава препоруку СЗО да се у школу иде на класичан начин.
"Ја мислим да деца треба да иду у школу, али исто тако мислим да треба да се вакцинишу и да наставници исто тако својим примером деци ставе до знања да је вакцинација нешто што је безбедно и што ће их учинити срећнијим у школским данима", истакао је Константинидис.
Професор је навео да један до три одсто популације има продужени ковид и да може трајати и до шест месеци и додао да је код њих добро то што ће имати много већи број антитела.
Како нас обмањују о броју новооболелих у Србији, читајте ОВДЕ.
Извор: РТС
