Рат против тероризма почео је пре двадесет година након напада 11. септембра. Пентагон је кренуо у рат против Ал Каиде и њихових покровитеља, талибана. Заиста чудан развој догађаја, будући да су Ал Каиду сами створили. 

Укус сопственог лека

Нико други него Хилари Клинтон, тадашња америчка државна секретарка, признала је да се боре против терориста које су сами створили и сами финансирали.

Авганистан се показао само као почетак. Стране интервенције Запада у Ираку и Сирији створиле су терористичке групе попут ИД и Џабхат ал-Нусре. Рат против Либије довео је до хаоса у целом региону и дао крила бројним џихадистичким групама. Опљачкали су либијски арсенал оружја, покренувши свете ратове у бројним суседним земљама. Данас су фундаменталистичке терористичке групе активне у десет афричких земаља.

Амерички председник Обама је 2009. године добио Нобелову награду за мир. Неколико година касније, бомбардовао је седам земаља истовремено. Толики се рат неминовно враћа као бумеранг у лице. Почев од 2015. године, западне земље су биле погођене таласом терористичких напада. Или, како су рекли џихадисти: "Запад коље овцу, али не жели да има крв на одећи".

Коме користи ово?

Срамотни пораз у Авганистану можда није крај рата против тероризма. Уместо борбе против терора, овај „бескрајни рат" је само подстакао тероризам. Пиромани су ватрогасци. Данас Пентагон спроводи противтерористичке активности у 85 земаља. Ово одржава ратну индустрију да ради пуном паром, док барони војне индустрије убиру огроман профит.

Трошкови ресурса и људских живота су запањујући. Као резултат ратног насиља након 11. септембра, убијено је више од 800.000 људи, од којих је скоро половина била цивилно становништво. Број ратних избеглица и расељених лица као резултат рата против тероризма је до сада 37 милиона.

У међувремену, цена америчких ратова након 11. септембра већ је достигла запањујући износ од 6,4 билиона долара. То је 320 милијарди долара годишње или осам пута више од онога што УН процењују да је потребно за сву светску хуманитарну помоћ.

Нафта и други минерали

Два су главна разлога зашто су САД напале Авганистан. Први разлог била је нафта, тачније будућа изградња великог нафтовода од Каспијског мора преко земље до Пакистана. И први авганистански председник и нови амерички амбасадор у Авганистану после 2001. године раније су радили за Унокал, велику америчку нафтну компанију која је дуго имала планове за нафтовод кроз Авганистан. 

Први страни уговор који је нови авганистански председник потписао односио се на изградњу нафтовода од Туркменистана до лучког града у Пакистану, преко Авганистана...

Америчка војска и геолози открили су 2010. да авганистанско подземље садржи драгоцене минерале вредне 1.000 милијарди долара. То укључује гвожђе, бакар и злато. Али још важнији су ретки земљани метали. 

Можда једна од највећих резерви литијума на свету налази се у Авганистану. Литијум је битна, али ретка компонента батерија и других технологија од виталног значаја за решавање климатске кризе. Сада знамо да су резерве литијума у Боливији биле један од главних разлога пуча против Еве Моралеса 2019. године

Окрет према Кини

Други важан разлог је успон Кине. Након пада Берлинског зида и распада Совјетског Савеза, САД су се етаблирале као неприкосновени лидер светске политике. „Наш први циљ", рекао је Пентагон 1992. године, "је спречавање поновног појављивања новог ривала. Морамо задржати механизам за одвраћање потенцијалних конкурената чак и од тежње ка већој регионалној или глобалној улози."  

Тридесет година касније, Кина је постала главни „ривал" коме треба посветити пажњу.

Авганистан је део ове приче. Земља се налази у близини Новог пута свиле и граничи се са западном провинцијом Синђанг у којој живе Ујгури.

У искреном говору 2018. године, Лоренс Вилкерсон, бивши шеф особља Колина Пауела, открио је праве разлоге њиховог присуства у Авганистану:

- Ми смо у Авганистану као што смо били у Немачкој после Другог светског рата. То нема никакве везе са Кабулом и изградњом државе, нема везе са борбом против талибана и нема никакве везе са борбом против било које терористичке групе. Све то има везе са три примарна стратешка циља.

Осим што држи Пакистан под контролом „са потенцијално најнестабилнијим нуклеарним залихама на земљи", пуковник у пензији помиње два разлога директно повезана са Кином.

- Америчка војска у Авганистану једина је чврста сила коју Сједињене Државе имају у близини централне кинеске иницијативе "Појас и пут" која се протеже широм Централне Азије. Ако бисмо морали да утичемо на ту војну силу, у позицији смо да то учинимо у Авганистану."

- Трећи разлог зашто смо тамо је то што постоји 20 милиона Ујгура. Ако ЦИА мора наставити с операцијом користећи те Ујгуре као што је Ердоган учинио у Турској против Асада, онда добро, ако би ЦИА хтела дестабилизовати Кину, најбољи начин би био стварање немира и удруживање са тим Ујгурима који би притискали Хан Кинезе у Пекингу из унутрашњости, а не из иностранства."

Нема хладног рата

Све ово јасно ставља до знања да рат против тероризма није ништа друго до изговор. То је димна завеса за САД да задрже светску доминацију и одличан изговор за војно-индустријски комплекс да наставља да се богати.

Рат против тероризма је потпуни фијаско и гадост. Нажалост, Вашингтон неће одустати, управо супротно. Данас постоји чак и опасност од важног новог фронта: новог Хладног рата против Кине.

Овај нови хладни рат могао би имати још погубније последице од рата против тероризма. У Изјави о забрани хладног рата врло се оштро каже: "Све агресивније изјаве и радње које америчка влада предузима у вези с Кином представљају претњу светском миру и препрека су за успешно решавање за човечанство уобичајених питања с којима се суочавају, попут климатских промена, контроле пандемија, расне дискриминације и економског развоја.

Покрет за мир има много посла.

Талибанима објављен партизански рат. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: logicno.com