Сента Миленковић био је главни телохранитељ некадашњег председника Србије Слободана Милошевића. Слобина сенка, тако су га неки звали. Човек од највећег Милошевићевог поверења.
О свом послу, посебно о оном делу када је био лични Милошевићев телохранитељ, није желео да говори никад. Скоро никад. У једном покушају интервјуа, у разговору за Њузвик, Сента је умео да каже и нешто што је могло да заголица јавност, да им барем на трен одшкрине врата и пусти их да завире и виде како је то било чувати живот једном од најмоћнијих људи на овим просторима.
Једна од ствари које је Сента открио је био одговор на толико постављено питање - да ли је или није снимљен како на Газиместану иза Милошевићевих леђа стоји са пиштољем за појасом.
"И за ону чувену фотографију на Газиместану током прославе 600 година Косовског боја, када сам на бини стајао иза председника. Остало је уписано да сам држао руку на дршци пиштоља испод сакоа. Глупост. Дувао је ветар и једноставно сам покушавао да наместим сако. Никакав пиштољ. Бесмислено би било да сам га носио јер су около и у маси наши људи све покривали. Тако се ради. Али, ето, та лаж је остала уписана као истина. И шта очекују? Да демантујем у медијима да сам носио пиштољ? Свашта", рекао је Миленковић.
Није желео да много говори о Милопшевићу и њиховом односу. Може се рећи да није желео да о томе уопште ишта каже. Само је у једном тренутку изустио:
"Како би отворио врата од куће и изашао, одмах сам знао каквог је расположења.“
О деци Слободана Милошевића, Марку и Марији и ономе што су и нису радили, Сента је кратко рекао да је и ту свакојаких лажи написано.
"Да ли мислиш да сам, када ме председник позове усред ноћи и пита где су Марко или Марија, смео да кажем - не знам. Наравно да сам знао. Сваки њихов корак. И с ким су и где се налазе 24 сата дневно. Морао сам да имам извештаје о њиховом животу и понашању, с ким се друже, шта раде. Није ту било све беспрекорно, али знам шта је тачно, а шта измишљотина о њиховом животу", навео је Миленковић.
Дотакли су се и убиства премијера Зорана Ђинђића. Новинар Њузвика му је поменуо како је својевремено Душан Михајловић, министар унутрашњих послова из тог времена, на питање о безбедности премијера Ђинђића одговорио контрапитањем
- А шта је требало да урадим? Да кажем Ђинђићу да му је најбоље решење да га чува Сента Миленковић? Он то никад не би прихватио, а ови око њега би ме разапели.
Објашњавао је Михајловић како је било немогуће уразумити челнике ДОС, објаснити им да је Сента професионалац и да највише званичнике не могу нити знају да чувају страначка обезбеђења.
Сента то није желео да коментарише али је навео пример како је изгледало кад Милошевић негде крене. Милошевић није могао да крене ван куће док у Сентиним рукама не буду сви извештаји о томе да ли су дуж уобичајене трасе испражњени сви контејнери, да ли има застоја у саобраћају, да ли се негде поправља асфалт, да ли је пукла водоводна цев, било шта необично или било ко сумњив.
Поменуо је и шта се једном догодило у Швајцарској. Наиме, недалеко од хотела у Женеви у којем су били смештени обављали су се улични радови. Милошевић је, наравно, био добро чуван, али је Сенти то деловало недовољно. Позвали су швајцарске колеге и замолили за јаче полицијско обезбеђење.
У врло кратком року стигао је одговор швајцарске полиције која је навела да је према њиховој процени постојеће обезбеђење довољно и да нема процена које указују да би председник Србије могао да буде угрожен. Навели су и то да ако наша страна мисли другачије могу да се ангажују додатне снаге али да ће то коштати неколико хиљада франака по сату. Наши су одустали од те идеје.
Током разговора је тек узгредно рекао да су криминалци на разне начине покушавали да ступе у контакт с њим, да се зближе, преко њега обезбеде неке бенефиције, упознају неког важног из непосредног Милошевићевог окружења. Како је напоменуо то није дозволио ни полицајцима с којима је радио или с њима тренирао.
Подсетимо, Сента Миленковић преминуо је 2016. у 61. години, у Клиничком центру у Београду, од последица свињског грипа.
Мило раскринкан у програму уживо! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Мондо
