Тачно је десет до пет ујутру. Још је мрак. Језеро се назире на хоризонту: дугачка графитна линија, црна и сребрнаста. Човек који чисти спрема се да започне дан, који ће провести тако што ће скупљати смеће. Њему то не пада тешко. Неко ипак мора да се прихвати тог незахвалног задатка, то је непромењиви закон живота. Зна да управо у ономе што људи бацају леже најскривеније тајне. И зна да их растумачи. И да их употреби. Јер и сам крије једну тајну. Али не зна да ће се кроз само који сат његов пажљиво уређени живот окренути наглавачке.
Човек који чисти, невидљив, само сенка на маргинама, биће у трену увучен у стварност једне девојчице.
Опасност није само то да ће неко открити ко је он у ствари. Права опасност је, увек је и била, још откад је био дечак, да ће наљутити човека који се крије иза зелених врата.
И има још нешто што човек који чисти не зна: неко га већ тражи.
Књигу можете поручити и путем линка ОВДЕ.
Извор: Правда
