Успење Пресвете Богородице или Међудневница је дан када се она вазнела на небо и "предала свој дух у руке Спаситеља".

Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је наџивела свога сина и као сведок многих славних догађаја, наставила његову мисију.

У Светом писму нема података о крају земаљског живота Богородице. Према предању и списима, који немају свети карактер, сматра се да је мајка божија до краја живота, после смрти и васкрсења Христовог, живела у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице.

На иконама, овај празник се обично представља тако што се иконопише постеља на којој лежи Богородица са прекрштеним рукама на грудима. Са обе стране лежаја налазе се свећњаци са упаљеним свећама.

Уз ноге Богородице Св. Петар кади кадионицом, уз главу су Св. Апостол Павле и Св. Апостол Јован, а остали Апостоли су уз одар. Присутни су и велики хришћански писци Св. Дионисије Ареопагит, Иротеј и Тимотеј који држе Јеванђеље, ту су и жене које плачу.

Изнад Богородице је Христос који држи душу Богородице у виду детета, окружују га светлост и Анђели. 

Како празнику претходи двонедељни пост, 28. августа посебно жене иду на причест јер се овај дан се сматра празником жена и мајки.

Обичаји на овај дан

Велики број цркава и манастира српске православне цркве слави овај празник као своју славу.

По целој Србији се одржавају вашари и народни сабори. Један са најдужом традицијом је у Београду, код женског манастира у Раковици. Велика Госпојина је слава градова Пирота и београдске општине Барајево.

По обичајном календару данас се не раде послови у кући и око ње. Жене не би требало да започињу нове послове, већ само да настављају започето.

Почињу и Међугоспојинци, односно Међудневница, дани између Велике и Мале Госпојине, 21. септембра. Сматрају се најбољим временом за брање лековитог биља којим се лече се разне болести.

Пресвета Богородица је, према веровању Срба, заштитница болесних, па су за Велику Госпојину у Србији многи болесници одвођени на изворе лековите воде да се умију.

Сматра се и да су јаја прикупљена у овом периоду најквалитетнија и дуго остају свежа.

Она која моли Бога за нас

Пресвета Богородица је посредница спасења хришћана и они је величају на сваком богослужењу, као светију од светих, часнију и чистију од херувима и серафима.

Празник Успења пресвете Богородице је један од четири велика празника посвећен Дјеви Марији. Овај се празник истиче, јер је на тај дан Мајка Божја стигла пре престо свог Сина одакле га моли за спас свих нас. Хришћани у њу верују као наду, прибежиште и заступницу пред Христом.

На овај дан зато хришћани одлазе у цкрву, а они који су постили, причешћују се на јутарњој молитви. Да би се данас молили Богородици чистог срца, хришћани праштају онима који су им учинили нешто нажао и моле за опрост оне о које су се сами огрешили.

Данас такође свесрдно изговарају ове речи:

Богородице Дјево, радуј се

Благодатна Маријо,

Господ је са Тобом.

Благословена си Ти међу женама

И благословен је Плод утробе Твоје,

Јер си родила Спаситеља душа наших!

Шта доктор Несторовић каже о вакцини против короне прочитајте ОВДЕ.

Извор: Информер