Према речима Милана Вукелића, докторанда Факултета политичких наука специјализованог за питања религијског екстремизма, терористички напад у Кабулу доказ је да Исламска држава (терористичка организација забрањена у Русији), која је некада контролисала територију на којој је живело око 10 милиона становника, иако ослабљена после акција Коалиције за борбу против ИД, ипак није потпуно поражена.
„Тренутни хаос у Авганистану за Исламску државу представља идеалан терен и прилику да целом свету пошаљу поруку да су и даље присутни, а то су овим нападом, на жалост и успели“, примећује Вукелић.
Ко су припадници ИД-К – нове претње за цео свет
Овај став дели и војнополитички коментатор Владе Радуловић који појашњава да Исламска држава представља кровну организацију која има своје подружнице, односно „ћелије“ које функционишу на ширем подручју Африке, Блиског истока, па и централне Азије.
„Те мање групе које делују на локалном подручју обично у свом називу поред „Исламска држава“ носе и тај назив „провинција“, па отуда и овај случај са Исламском државом провинције Хорасан (Корасан), односно ИД-К. Реч је о исламистичкој, терористичкој организацији која делује на подручју пограничне зоне између Пакистана и Авганистана, на линији од Кабула до Исламабада, односно од Пешевара до Џалалабада, која је у периоду 2019-2020 година извршила преко стотину напада на цивиле и цивилне објекте, али и преко 250 напада на припаднике страних оружаних снага, пре свега Велике Британије и Сједињених Америчких Држава“, наводи Радуловић.
Ова регионална фракција Исламске државе, подсећа Милан Вукелић, настала је 2015. године у провинцији Нангархар у источном Авганистану, а њен први емир био је пакистанац Саид Кан, ветеран организације Техрик е Талибан Пакистан.
„Он је на челу ИД-К био до 2016. године, а заменик му је био Абдул Рауф Ализа, такође припадник талибанског покрета. Касније су на челу овог огранка Исламске државе били Абдул Хасиб Логари, Абдул Рахман Галеб, Абдул Сад Ерхаби и други, а садашњи лидер организације је Шахаб ал Мухаџир. Исламска држава провинције Хорасан без сумње је најекстремнија терористичка организација у региону и одговорна је за нападе који су протеклих година проузроковали бројне цивилне жртве, а Кабул је одувек био њихова примарна мета“, каже саговорник.
Чине је, како додаје, углавном пакистански и авганистански талибани који су сматрали да њихови саборци нису довољно посвећени џихаду, нису довољно радикални, као и да воде преговоре са „неверницима“, односно Американцима.
„Талибани и Исламска држава су сунитске џихадистичке групације које спаја исти циљ - стварање халифата, јединствене исламске државе свих муслимана у којој ће се односи уређивати шеријатским верским правом. Међутим, између њих постоје бројни интерни сукоби засновани на борби за превласт у региону, појединим интерним несугласицама, али и надметању ко је посвећенији „борби“ на Божијем путу. Иако су у прошлости сарађивали преко добро познате Хакани мреже, Исламска држава на талибане гледа као на „недовољно посвећене вернике“ чији је једини циљ да успоставе владу на територији Авганистана, за разлику од њих који се боре за спровођење глобалног халифата који неће имати границе и који ће обухватати целу планету“, указује Вукелић.
Потребан заједнички одговор великих сила
Како истиче Владе Радуловић, иако је ИД-К после дејстава НАТО снага прилично ослабљен јер је део њихових бораца убијен, а део ухапшен, претпоставља се да их сада има око 800. Међутим, преузимање Кабула од стране талибана узроковало је и отварање затвора и чињеницу да се на слободи нашао велики број припадника ове организације, талибана и Ал-Каиде, који се сада прикључују ИД-К.
„Најновије информације са терена говоре да их је сада око 3000, али постоји бојазан да ће се тај број повећати и одметнутим талибанима који су разочарани спремношћу талибанских власти за разговор са страним фактором. Талибанске власти у Авганистану су свесне проблема у који могу доћи уколико ова група поново ојача и то је свакако нешто што ће правити велике безбедносне проблеме и изазове, како за сам Авганистан, тако и за шити регион Централне Азије. Такође, Руска Федерација је свесна опасности од преливања ових радикалних елемената унутар њених граница, па нису узалуд појачали своје присуство на својим јужним границама, па чак и у 201. војној бази“, каже Радуловић.
Он додаје да је ово веома значајно питање и за Кину, будући да има проблема у провинцији Синкјанг са прилично радикалном организацијом Ујгура, па ће по свему судећи на овај безбедносни изазов заједнички одговор морати да дају велики играчи – Америка, Руска Федерација, Кина, па чак и Индија.
Шта може Америка
Упитан какав одговор Сједињених Америчких Држава очекује, након изјава председника Бајдена да „Америка неће заборавити жртве из Кабула“, војни аналитичар каже да не искључује опцију да се Вашингтон обрачуна са припадницима Исламске државе дејствима из ваздуха, коришћењем борбених беспилотних летелица.
„То је један од могућих сценарија, али ако се оваква ситуација настави и један део америчких трупа ипак остане у Авганистану, можемо претпоставити да би могло да дође и до једне врста договора између Американаца и талибана о заједничкој борби против Исламске државе. Али, то је могуће само уколико ИД-К приливом нових бораца из редова талибана толико ојача да представља велики проблем и за саме власти у Авганистану, јер неће моћи сами да се са њима обрачунају и мораће да траже помоћ. У сваком случају, јасно је да ИД-К више није само питање Авганистана или САД, већ и Европе, Руске Федерације и Кине“, закључује Радуловић.
Акције руске и кинеске морнарице у Персијском заливу прете Америци озбиљним последицама. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews. com
