О томе најбоље говоре имена и злогласна прошлост јединица које ће ове године бити одликоване, али и оних које су у прошлости добијали одликовања.

Тако ће, како је најављено, председник Хрватске Зоран Милановић једно од одликовања доделити злогласној Војној полицији ХВО чијом управом је руководио Валентин Ћорић, један од осуђених на Хагу у случају Прлић и остали. Добио је 16 година затвора.

У Војној полицији ХВО-а је деловао и Берислав Пушић, још један осуђеник на дугогодишњу казну у случају Прлић и остали. Касније је именован за шефа Службе за размену и Комисије за заточеничке објекте, тела којима су поверене одговорности у областима заточења и размене заробљеника.

Посебна награда биће додељена и Јединици за посебне намене која носи име Лудвига Павловића, злогласног члана чувене Бугојанске групе. Та терористичка група је 1972. године ухваћена и осуђена због покушаја оружаног рушења поретка у СФРЈ. Павловић је једини преживели члан те групе, пошто је пред судом у Сарајеву, уместо на смртну казну, осуђен на 20 година затвора. Одмах по изласку прикључио се хрватским паравојним формацијама и учествовао је у ратовима деведесетих на просторима бивше Југославије, где је и погинуо под неразјашњеним околностима.

Милановић би одликовање могао уручити и Жељку Џидићу, заповеднику 3. бојне Војне полиције ХВО-а у Мостару који је у октобру 2011. побегао у Хрватску уочи почетка поновљеног суђења за убиства заробљених припадника Армије БиХ почињеног 1993. у Мостару. Реч је о жртвама из Команде Четвртог корпуса Армије РБиХ у згради Враница, а и истрагу над заробљеницима на Машинском факултету у Мостару, чији посмртни остаци су пронађени тек 2007, водио је управо Џидић. Породице убијених већ 28 година чекају правду, а део жртава се и даље води несталима.

Имена по злогласним терористима

Ово није први пут да Хрватска, доделом награда уочи “Олује”, слави своју злочиначку традицију. Прошле године је, примера ради, редом Николе Шубића Зрињског одликована гардијска бригада ХВО-а „Анте Бруно Бушић“.

За оне који не знају, Бруно Бушић је вођа усташког покрета у емиграцији и један од најватренијих заговорника обнављања НДХ. Вратио се у земљу и ухапшен је одмах по ескалацији МАСПОК-а 1971. године, а у затвору је провео три године. По изласку је напустио Југославију, а убијен је у Паризу 1978. године, баш као и Лудвиг Павловић, по неразјашњеним околностима.

О криминалним везама Александра Вучића и Мила Ђукановића прочитајте ОВДЕ.

Извор: Блиц