Србија ће и даље Унеско сваке године извештавати о стању у коме се налазе наша угрожена културна добра на КиМ, истиче председник српске Комисије за сарадњу с Унеском Горан Милашиновић, али и указује на то шта би било да су наши споменици културе на Косову и Метохији уклоњени из групе која означава да су у опасности.

О онима који су у опасности извештај се подноси сваке године, а не једном у десет година како то важи за остала културна добра. И тај извештај пише Србија као чланица Унеска и потписница Конвенције о светској баштини, објашњава Милашиновић који истиче да је наш циљ да се о том извештају не дискутује превише. Указује и зашто -зато што би по неком злонамерном сценарију то могло да доведе до поларизације чланица Комитета и да се евентуално отвори статусно питање које ми не желимо.

Комитет за светску баштину Унеска, у коме седе представници 20 чланица, констатовао је да манастири Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и црква Богородице Љевишке у Призрену и даље остају на листи светске културне баштине која је у опасности.

Косово у Унеску и даље немогућа мисија

Милашиновић, који није изненађен исходом недавног гласања Комитета, каже да је веома важно што на састанку уопште није дискутовано о заједничком писму највиших приштинских званичника Унеску. Писмо, које је јавности крајем маја предочио премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти, уз амбициозне захтеве садржало је и оцену да је „Косово у потпуности спремно за чланство у Унеску", неславно је завршило.

Приштина је тражила да манастири буду уклоњени из категорије угрожених, јер су се, како су објаснили, безбедносне околности на Косову потпуно промениле.

У писму су тражили и то да Унеско у документима више не користи „застарелу терминологију“ - Аутономна покрајина Косово и Привремене институције самоуправе у Приштини, него да речник „прилагоде новим околностима“.

Захтевали су на крају да Унеско, уместо Србије, као „одговорну државну страну за четири споменика“ именује Косово.

Када се сагледају захетви из приштинског писма јасно је од коликог је значаја одлука Унесковог Комитета, поготово што је писмо само примљено к знању и о њему није било дискусије. Само је потврђено постојеће стање да манастири остају у групи баштине у опасности.

Куртијево писмо само примљено к знању

Милашиновић каже да је наша страна јако задовољна што није дошло до дискусије о писму из Приштине, јер то значи да ниједна од 20 чланица Комитета није имала посебан интерес за такву врсту дискусије.

На питање шта треба да се деси да једно културно добро буде скинуто са листе светске баштине у опасности и шта бисмо изгубили уколико би до тога дошло, Милашиновић је недвосмислен:

„Ми заправо желимо да спречимо да привремене институције на Косову и Метохији остваре њихову политичку жељу која уопоште није мотивисана бављењем културом, науком, образовањем, што јесте суштина Унеска. Желимо да онемогућимо њихове тежње да добију статус чланице Унеска. Јер ако су чланица Унеска онда они пишу извештај о стањима добара на њеној територији. То су правила Унеска и у том случају ми не бисмо имали никаккву контролу над писањем тих извештаја“.

Он нема никакву дилему како би у том случају изгледали извештаји Приштине.

Шта би урадила Приштина

„Ако би они то писали они би могли да напишу да је све уреду, да се ништа не угрожава, да је тамо најнормалнији живот. Ми на то не бисмо могли да утичемо, осим покушајем преко нама пријатељских држава, или ми сами ако смо у некој од институција попут Комитета, да тражимо усвајање амандмана, али би то све било са малим могућностима измена. То је главна опасност и ми бисмо тиме изгубили контролу над нашим средњевековним манастирима“, истиче председник српске Комисије за сарадњу с Унеском.

Он, иначе, напомиње да је скидање добара са листе угрожених врло, врло ретка пракса у Унеску. То се веома тешко догађа, чешће се догађа да се нека добра која нису била на листи стављају на листу у опасности. Много ређе је, додаје он, да се елиминишу сви они фактори који су довели до тога да су они стављени на листу као добра у опасности и да она добију статус класичног добра која нису угрожена за која се онда извештај пише једном у 10 година.
То би, како каже, за нас било веома неповољно, јер 10 година је период током кога може свашта да се догоди на територији коју ми на многе начине не контролишемо.

Дипломатија одрадила своје

Милашиновић подсећа да од 2004. и 2006. године, од када су сва четири наша добра на листи добара у опасности сваке године имамо исту ситуацију да се не дискутује о нашем извештају, што нам је и циљ.

„Посао који је неопходно одрадити у том смислу је дипломатски. Неопходно је контактирати све државе које су чланице Комитета, уложити одређени дипломатски напор, да се сви убеде да је боље у овом тренутку не отварати конфликте у Унеску. Унеско је препун конфликата, доста је конфликтних тачака у овом тренутку и покушаја политичке поларизације и Унеско као организације није склон да се отварају она питања која су конфликтна“, каже саговорник.

А питање статуса Косова је, како примећује, једно од таквих, које Унеско жели да избегне тако да је овакав исход са писмом из Приштине и био очекиван.

Он истиче и чињеницу која је по нас повољна околност што у овом тренутку Комитетом председава кинеска група, али и то да Србија има довољно држава које разумеју и деле њене аргументе против чланства такозваног Косова у Унеску.

Узлет Србије, али и опрез

„На нама је да се дипломатским средствима изборимо да се наши интереси чују и да се поштују. Зато је важно, што смо ми активни у Унеску, што више добара упишемо, што боље наша добра чувамо, што боље поштујемо правила Унеска, то ће и чланице Унеска имати позитиван однос према нама“, истиче Милашиновић.

Србија тренутно има шест добара на листи културне баштине, нема ниједан на светској листи природе, али има геопарк Ђердап, два резервата биосфере, четири добра на листи нематеријалне културне баштине, три добра уписана у програм Сећања света.

Ако узмете на пример да једна Кина има 50, што је највеће богатство, а Италија има 40, онда то што има Србија нису тако мали бројеви, констатовао је саговорник.

Он је оценио да у последњих пет-шест година Србија има узлет у Унеску, све бољи статус и све веће поштовање већег броја држава.

„Ово је прилично повољан тренутак за нас, али то не треба да нас уљуљка и да нам смањи опрез“, закључио је председник Комисије за сарадњу са Унеском.

Које нас мере чекају ако пређемо 1000 заражених дневно прочитајте ОВДЕ.

Извор: rs.sputniknews. com