Може се констатовати да је власт у Кабулу прешла у руке „Талибана“. Неки политичари и политиколози и даље се плаше малограђана који стварају нови „ Исламски калифат“, изласка Талибана на границе постсовјетског простора, њихове инвазије на државе Централне Азије, активирање међународног тероризма у региону и других ужаса. Тобоже ће терористи свих уверења, стотине хиљада избеглица, као и тоне афганистанских наркотика навалити кроз лоше обезбеђене границе Афганистана и државе Централне Азије и даље у Русију. Требало би мало смањити напетост због ових страховања.
Да подсетимо, „Талибани“ су искључиво афганистански опозициони покрет с радикалним исламистичким погледима сунитске оријентације, без претензија на експанзију у региону или на освајање светске доминације. За разлику од „Ал – Каиде“ и „Исламске државе“ (забрањене у Руској Федерацији) ови „ученици“ не проглашавају џихад (рат са неверницима) у целом свету. Штавише, они настоје да прилично сурово пресеку деловање било којих страних исламских група на територији коју контролишу. Несумњиво је покрет Талибана, као и многе друге исламске организације, различит по свом саставу и погледима. Међутим, ако се званични лидари Талибана потруде да се дистанцирају од „Исламске државе“ и „Ал –Каиде“ и оду на закључивање мировног договора са САД у Дохи, престоници Катара, онда ће одвојене радикално расположене групе ове потезе сматрати издајством и позваће на продужетак борбе са остацима западног утицаја у земљи. Управо на ове групе рачунају „Исламска држава“ и „Ал- Каида“, како би Афганистан претворили у жариште тероризма.
Умерним Талибанима предстоји дуга борба за чишћење својих редова и легитимитет пред очима светске заједнице. У исто време већина западних и других држава је заузела очекивану позицију у односу на нову власт и не журе да је признају.
Треба напоменути да су лидери покрета Талибана извукли одређена искуства из догађаја 1996. године, када су први пут освојили власт. Сада се труде да избегну непотребне људске жртве и нема случајева дивљања и уништавања споменика од светског културног значаја. Иако су се раније Талибани највише ослањали на паштунска племена и афганистанске избеглице у пакистанском пограничном појасу, сада веома активно раде на сарадњи са свим националним мањинама: Узбецима, Таџицима, Туркменима, Киргизима.
Ауторитет и утицај Талибана међу сеоским становништвом и у одвојеним градовима Афганистана показао се далеко већи него што га имале свргнуте званичне власти.
Локална афганистанска власт и елита се труде да се договоре с лидерима покрета, а војна лица и припадници безбедносних служби избегавају оружане сукобе с припадницима покрета Талибана.
Поједине војне јединице се разоружавају и одлазе кући, док други прилазе на страну Талибана или се склањају у суседне државе као избеглице.
Истини за вољу, потребно је указати да и даље постоје одвојена жаришта за супротставаљање Талибанима. Тако се бивши вице председник државе Амрула Салех у савезу са сином познатог лидера афганистанских Таџика Ахмада Шаха Масуда, труди да направи антиталибански фронт у Панџшерској клисури. Понегде се дешавају стихијске акције у знак протеста локалног становништва да се повинују власти Талибана.
Догађаји у Афганистану и поред драматичности у кратком времену као да се одвијају прилично мирно и могу се сматрати искључиво унутрашњим питањем Афганистана, без било каквог мешања споља. Потребно је уважити избор народа и дати могућност самим Афганистанцима да сами одлуче о новој влади и режиму. Талибани још не представљају опасност за Русију и њене савезнике у Централној Азији. Руска амбасада у Кабулу и даље ради на сагледавању неопходних мера предострожности.
Чак је неодржива и прича (мит) о могућем порасту претње од нарко-трговине из правца Афганистана. Произвођачи опијата и нарко-трговци ће као и раније испоручивати наруџбине оне групе наркотика, које се користе у Централној Азији, Русији и постсовјетском простору. Део товара ће и даље ићи транзитом кроз Русију, Украјину, Молдавију, и Белорусију у Источну Европу.
Могућа смена власти у Кабулу пре свега никако неће утицати на обим производње и испоруку афганистанских наркотика преко границе суседних држава.То је пре свега социјално проблем тих држава које наручују опијате у највећој мери повезани са степеном корупције у њиховим војним и политичким структурама. Може се очекивати да у првим данима Талибани прошире кампању против сељака који гаје мак или произвођача наркотика. Није искључено ни да Талибани појачају контролу границе Афганистана, преко које се тргује дрогом, како је то у Ирану.
Предаја власти председника Ашрафа Ганија 15. августа 2021. и његово бегство са најближим сарадницима из државе, отворило је пут мирној предаји власти. На тај начин су створени услови за престанак вишегодишњег грађанског рата у тој држави.
Много тога ће зависити од следећих корака и деловања Талибана унутар земље и на међународној сцени. Још је тешко предвидети даљи ток догађаја.
Није искључено да ће влада „ученика“ у Афганистану затражити у Москви агреман за свог дипломатског представника у Руској Федерацији, као и у другим страним државама. Кинеско руководство већ најављује могућност признања власти овог покрета, а очигледно је да се и Пакистан, Турска, Саудијска Арабија и друга краљевства Персијског залива, такође могу одлучити на такав корак.
Пише: Станислав Иванов (Водећи научни сарадник Центра за међународну безбедност Института за светску економију и међународне односе РАН, магистар историјских наука)
"Вучић је далеко од сигурног тријумфа на председничким изборима". Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Војно- индустријски курир ( ВПК)
