Пише: Др Иван Пајовић
Недавно је јавност била запањена вешћу да је државно предузеће Телеком Србија одлучило да плати невероватно велику суму од чак 600 милиона евра за право преноса утакмица Премијер лиге у наредних шест година.
Чим се чује таква сензационална вест, само по себи постављају се три питања: одакле толики новац, постоји ли финансијска оправданост, заправо исплативост такве инвестиције и какво је стање у другим земљама по том питању.
Пре него што се осврнемо на парадокс толике своте дате за нешто потпуно нематеријално, није лоше истаћи да је мултинационални рударски гигант Рио Тинто до сада издвојио 500 милиона евра за будућу експлоатацију нашег националног блага, руде литијума јадарит у подрињском крају Србије, дакле 100 милиона мање од речене своте издвојене за право на пренос утакмица. Шта би се све могло купити или у шта инвестирати тако велики новац једне осиромашене и задужене земље као што је наша излишно је и говорити. Такође, потребно је нагласити да је 600 милиона евра свота већа него што се буџетским трошковима Србије укупно издваја за правосуђе, здравство, пољопривреду, културу, екологију.
Упитан да коментарише овакав пословни потез, генерални директор Телекома Владимир Лучић је изјавио да ће то вишеструко повећати профит и број корисника, али је избегао да каже тачну своту из уговора, премда је она процурела у јавност. Он тврди да је цена потпуно тржишна, оправдана и да омогућава „да постанемо лидер у региону”. Из Телекома стижу и информације како очекују да ће укупан додатни приход у наредних седам година бити већи од 1,2 милијарде евра.
Међутим, подаци говоре да је немогуће да овако велика цена има тржишни смисао. Такође, познато је да земље са далеко више становника, а вишом ценом претплате, плаћају неколико пута мању цену за права на Премијер лигу од Телекома. Немачка и Аустрија платиле су годишњу цену од 25 милиона евра, а Француска 40 милиона, док Србија за иста права плаћа 100 милиона годишње. Очигледно је да објашњења Телекомових званичника нису утемељена на некаквим економским, већ на политичким мотивима, премда мотив такође може бити покушај истискивања конкуренције по сваку цену. Будући да су права откупљена поред Србије, још и за Словенију и Хрватску, претпоставка о политичким мотивима може бити на месту.
Извештаји о пословању Телекома говоре да је овом предузећу остварила укупне приходе од око 1,1 милијарду евра, уз нето добит од 4,16 милијарди динара (35 милиона евра, дакле око седамнаест пута мање него што је плаћено право на Премијер лигу). У претходне три године дуг предузећа нарастао је са око 300 милиона евра чак на 168 милијарди динара (1,4 милијарде евра). Одлука о правима на Премијер лигу без сумње ће још више повећати негативан биланс.
У сваком случају, Телеком је акционарско друштво у ком 4,8 милиона грађана има одређени део власништва над акцијама (негде око 15%), па је стога обавеза предузећа да изађе пред јавност са објашњењем има ли исплативости оваквог поступка. У супротном, може се основано сумњати да је овакво очигледно нетржишно поступање заправо врста коруптивног модела усмерена на нелегално извлачење новца из државне фирме, а не само нетржишна утакмица са конкуренцијом и покушај остваривања политичког утицаја.
Прошлу колумну др Ивана Пајовића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
