Дипломата, писац, дугогодишњи новинар и војнополитички коментатор и извештач с бројних светских ратишта Мирослав Лазански дошао је у Београд да би искористио годишњи одмор. Умро је у свом дому од последица срчаног удара у 71. години.

Углед који је стекао током новинарске каријере, али и стручност с којом је говорио о војнополитичким темама поштовали су сви. Кажу да су неки генерали, управо из поштовања према стручности и посвећености коју је Лазански имао према Војсци, стајали мирно кад су се сусретали с њим. 

Ножем на бомбу

Пре него што је ушао у политику, а потом и у дипломатију, Лазански је у животној исповести говорио о свим страхотама које је видео на ратиштима широм света. Испричао је да је било ситуација у којима му је живот висио о концу, али да је у таквим моментима себи понављао само једну реченицу:

- Ајде још овај пут, па више нећу.

Тако је било и крајем деведесетих када је извештавао с Косова:

- Затекао сам се на аеродрому у Приштини кад је пала она бомба од девет тона. Има и тај снимак на Јутјубу, где говорим, а иза мене гори аеродром. То је можда најопаснија ситуација којој сам себе изложио. То је била једна касетна неексплодирана бомба, ја се око ње играм и показујем је, ножем сам око ње обилазио. Пола сата касније на том месту био је кратер. Да ли је била темпирана на ваздух, климу, време, никад нећу знати...

Ништа боље искуство, причао је Лазански, није било ни у чеченским рововима, где је спавао на кревету мртвог војника.

- С руским војницима сам био у Чеченији у највећој зими, у децембру 1999. Исто смо спавали у шатору и, кад сам ушао унутра, видим кревет, а на њему војничка капа на јастуку. Ја макнем капу, кад се окренем, а мрко ме гледају. Један каже: "Макни се одатле, погинуо нам је друг пре три дана и нико не спава на његовом месту." Рекох им: "Нема проблема, момци", па сам легао на неки сандук с муницијом и покрио се јакном. Седам дана нисам скидао униформу.

У рову са Русима и Ирачанима

Месец дана био је с војницима Садама Хусеина кад се водила битка за Фао:

- То је био ирачко-ирански рат. Спавао сам у шатору с ирачким официрима. Ево како то изгледа: пијете кафу из једног филџана и сад одбиј ти да пијеш, а има ту свакаквих, и жвалавих и оваквих и онаквих. Храна је војничка, кускус... И није храна проблем, већ тоалет, у ком, рецимо, нема тоалет-папира, има само вода.

Поред извештавања са ратишта, у новинарској биографији Мирослава Лазанског стоје и велики интервјуи које је урадио са светским политичарима. Последњи у низу био је са сиријским председником Башаром ел Асадом.

- Дочекао ме је у једној обичној кућици с дрвеним вратима, подсећа на Далмацију, рецимо. Лично ми је отворио врата и рекао: "Добро дошао, пријатељу." Онда смо попили кафу и сели да радимо интервју. Поред њега је био семафор и имао сам 35 минута... Ипак ми је дао 40 - испричао је Лазански.

Говорио је да је Асада занимала породица Милошевић. Рекао сам му да је председник умро у ћелији, да су Мира и Марко у Русији, а Марија у Црној Гори, колико знам. Саслушао ме је, а онда ми је тражио их поздравим.

Председник Румуније Николаје Чаушеску и интервју који је с њим урадио Лазански је наводио као један од оних које памти.

Овако је причао Лазански о...

Војном року

Служио сам у Битољу 1977. Још је Тито био жив, био сам извиђач атомско-биолошко-хемијске одбране. Једини сам од 6.000 војника који има Титово одликовање

Избору каријере

Деда по мајци је био на Солунском фронту, отац ми је био официр, као и његов отац. Ја сам завршио Правни факултет у Загребу и онда сам почео да пишем војне теме

Младићу

Младић је био звезда и уживао је у тој позицији. Волео је новинаре, знао је некад бити и оштар, наравно да је био сујетан, као и сви генерали

Загребу

У Загреб одем често, неко ме на улици погледа попреко, неко се јави љубазно. Тереза Кесовија ми је рекла: "Па где сте ви све ово време?" Рекох: "На службеном путу"

Косову

Ми војнички нисмо поражени на Косову, политички јесмо, али војнички не. Ниједан наш војник није отишао у заробљеништво, ниједан комад технике нисмо препустили непријатељу

Миљеник жена који је волео плавуше 

Лазански ће остати упамћен и као вишегодишњи члан жирија за избор мисица.

- Годинама сам био члан жирија за избор за мис. Размишљао сам једно време да поднесем оставку на ту позицију, али онда сам помислио - кад је Тито могао до краја живота да буде на челу државе, што ја не могу да дајем једном годишње свој глас за мис. Држава се распала, али лепота је вечна, тако је и жири вечан - рекао је једном приликом у шали Лазански.

Није крио да његов глас, један од 11, увек припадне некој плавуши. Говорио је да су жене плаве косе женственије.

Иако су га повезивали с бројним лепотицама у бившој Југославији, Лазански се само једном женио.

Са супругом је 1990. добио сина Александра.

Ново возило Војске добија име по Лазанском

Председник Србије саопштио је да ће се ново возило српске армије, које ће произвести "Југоимпорт СДПР", звати по преминулом амбасадору Србије у Русији војном коментатору Мирославу Лазанском.

- Већ је договорено са "Југоимпорт СДПР" да се следеће возило, мултифункционално возило за армију, зове по Лазанском. Поред лазара, имаћемо и возило лазански - рекао је Вучић.

У Јасеновцу су ми заклани деда и стриц, по коме сам добио име

Лазански је својевремено говорио на мултимедијалној изложби "Јасеновац - највећи усташки логор смрти". Тада је испричао и трагичну судбину своје породице:

- У логору Јасеновац су убијени, заклани, мој деда Михајло Мијо Лазански и мој стриц Мирослав Лазански, по којем сам добио име. Они су били антифашисти, помагали су устанак против немачког окупатора. Ухваћени су од усташа и послати у логор Јасеновац. Можда ви у Русији не знате, али Јасеновац је, по начину убијања људи, најстрашнији логор на територији Европе. 

Син брже расклопи калашњиков од мене

Лазански је својевремено испричао да је сина Александра наговарао да упише Војну академију.

- Ипак он је завршио школу резервних официра на Бањици. Он је резервни потпоручник српске војске, пешадија. Воли оружје и брже расклапа калашњиков од мене. Иначе ради у фирми која се бави оружјем - поносно је причао Лазански.

Лична карта

Мирослав Лазански 1950-2021.

-рођен 18. септембра 1950. у Карловцу

-ту је завршио основну школу, у Требињу средњу, а дипломирао на Правном факултету у Загребу

-отац Владимир био војно лице, а најпознатији члан фамилије му је тетка Биљана Плавшић

-као новинар писао за хрватске листове Полет, Вјесник, Данас и Старт

-у фебруару 1991. прешао у Београд и почео да пише за дневни лист Политика

-извештавао је из ратова у Авганистану, Бејруту, Чеченији, Заиру, Либану, из ирачко-иранског сукоба, током операције "Пустињска олуја", за време рата у Босни и Херцеговини, Словенији, на Косову и Метохији, у Либији

-интервјуисао је, између осталог, команданте НАТО снага генерала Бернарда Роџерса, генерала Џона Галвина, маршала Совјетског Савеза Сергеја Ахромејева, команданта Варшавског пакта Виктора Куликова, министра одбране Совјетског Савеза маршала Дмитрија Јазова, команданта ратне морнарице СССР, адмирала флоте Владимира Цернавина, председника Сирије - маршала и врховног команданта Сиријске арапске армије - Башара ел Асада, као и још тридесетак других министара одбране и начелника генералштаба различитих армија широм света

-од 2016. до 2019. био посланик у Скупштини Србије

-на функцију амбасадора Србије у Руској Федерацији именован средином 2019.

-преминуо 3. августа 2021. у Београду 

Сахрана у петак на Новом гробљу

Лазански ће бити сахрањен у петак 6. августа на Новом гробљу у Београду. Комеморација ће бити одржана истог дана у 10.30, у Министарству спољних послова.

ЕУ не може издржати растућу миграцијску кризу, долази распад! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Српски Телеграф