Компаније попут „Геокса” не могу да испрате то што је у Србији просечна плата 65.000 динара, што се планира повећање минималне зараде изнад 35.000. Зато и иду у земље у којима могу мање да плаћају раднике. То је процес који се природно дешава када земља бележи раст и развој економије. Тако одлазак „Геокса”, у најкраћем, тумачи премијерка Ана Брнабић, док су по том истом питању економисти и привредни стручњаци далеко опрезнији.
Економски аналитичар Љубомир Маџар не прихвата оцену премијерке да су веће зараде данас један од разлога одласка страних инвеститора. Постоје, како наглашава, много озбиљнији узроци за то, а један од њих је да је Србија држава са урушеним правним систем, где је владавина права на врло ниском нивоу.
– У часопису „Економика предузећа 1-2” објављен је рад „Зашто привредни раст Србије заостаје” у којем је показано да због корупције и правног хаоса наша земља губи отприлике трећину своје годишње стопе раста. То су наше велике слабости, а то што држава страним инвеститорима даје велике субвенције које су ионако недовољно познате јавности, све је то у ствари замена за недостатак добро уређеног система владавине права – наводи Маџар.
Признаје да је јефтина радна снага, без сумње, један од фактора који привлачи стране инвестиције, али и то да су они добрим делом дошли због превеликих субвенција које власт дели „шаком и капом”. Управо је то показао и случај „Геокса”, као страни инвеститор који је отишао баш када су му истекле субвенције.
С тим је сагласан и Драгољуб Рајић, координатор Мреже за пословну подршку, који подвлачи да је Србија субвенцијама подржавала нископрофитабилне светске компаније, али да никада није подвукла црту какав је резултат тога.
Према његовим речима, домаће компаније ипак немају подршку државе у субвенцијама као иностране и послују у неповољном пореском систему, оптерећене парафискалним наметима и нетранспарентним условима.
– Уместо што су обилним субвенцијама подржаване стране фирме било би боље да је оформљен фонд за финансијску подршку домаћим компанијама да би учврстиле пословање у земљи. Ипак, власт нема комуникацију са домаћом привредом како би чула где су проблеми – уверен је он.
Додаје да страни инвеститори могу да се поделе у две групе. У прву спадају они који су дошли како би заузели стратешку позицију за пословање на тржиштима Европе и Азије и они ће остати дужи период, а у другој су нископрофитабилне индустрије које раде док им одговара, закључује Рајић.
Ако у Србији већ расте БДП, а страни инвеститори имају све више посла, непрестано убирући профит, зашто им онда смета да повећају зараде, па радије бирају да одлазе него да остану у земљи?
Економиста Милан Ковачевић подсећа да у неким привредним делатностима, тамо где рецимо послују фабрике за монтажу каблова, производњу обуће и текстила, инвеститори остају конкурентни само тако што се пресељавају из земље у земљу.
– Од њих не може да се очекује да ће повећавати зараде, па чак и кад раде у земљи у којој се бележи привредни раст. Њихова политика биће то да пре одлазе даље, за бољим профитабилним условима, јефтинијим закупом земљишта и већим субвенцијама. Исто тако имамо и други део привреде, који послује кроз увоз и извоз, као што су рецимо железаре. Такви инвеститори ипак зависе од стања на светском тржишту, а не од прилика у земљи где раде, па онда и раст плата у таквим компанија не може бити онакав какав бисмо ми желели да буде – објашњава Ковачевић, уз опаску да је Србија превише грешила у одушевљавању страним инвеститорима за које је знала да долазе због јефтине радне снаге.
– А што се тиче давања субвенција, ту причу би требало поново размотрити како би се на том пољу поправила ситуација. Јер, не треба ни сваког странца прихватити, већ направити бољу стратегију у привлачењу инвеститора – сматра Милан Ковачевић.
Нови правилници за стране инвеститоре
Страни инвеститори који тек планирају да дођу у Србији и који рачунају на субвенције убудуће би могли да потписују другачије уговоре са државом. У Министарству привреде потврдили су за „Политику” да се модел уговора о додели средстава подстицаја константно мења.
– И у овом тренутку се ради на унапређењу и прецизирању појединих уговорних механизама, како бисмо заштитили интересе свих страна – наводе у министарству и подсећају да су уредбе Владе Србије које прописују критеријуме за доделу средстава подстицаја иначе засноване на Закону о улагањима, стриктним одредбама Закона о контроли државне помоћи, уредбама о правилима за доделу државне помоћи, као и опште усвојеним правилима ЕУ у области „државна помоћ”.
О новој лажи Ане Брнабић прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
