У Авганистану су америчке трупе скоро напустиле земљу, а сада се тамо одвија грађански рат између снага проамеричке владе Кабула и талибана, који не признају њен ауторитет.
У Либији је грађански рат трајао неколико година, након што је Запад свргнуо пуковника Гадафија, земља се распала на неколико делова, који су се уз спољну подршку борили за власт.
Није их могуће помирити – унутрашње противречности између вишеплеменског либијског друштва су превелике и интереси спољних играча, укључујући и оне који нису заинтересовани за обнову уједињене и јаке Либије, сувише су јаки. А онда се појављује Гадафи Јр.
Недавно је објављен интервју са Саиф ал-Исламом у којем је политичар изјавио да му је циљ вратити изгубљено јединство у Либију. Он није дао директан одговор на питање да ли намерава да учествује на председничким изборима заказаним за крај децембра.
Саиф је студирао у Швајцарској и Енглеској, новац је трошио у Европи, али се након почетка „либијске револуције“ борио заједно са својим оцем.
Ухапсило га је једно од племена у граду Зинтан, а осуђен је на смрт у Триполију. Али племе је одбило да га преда, па је након пет година затвора пуштен.
Остајући у истом Зинтану (уосталом, како каже, његови бивши тамничари постали су му пријатељи), Саиф се много променио, а не зато што је изгубио прсте на десној руци – последице експлозије бомбе.
Сада има седу браду, леп изглед и поверење у своју мисију. Након десет година хаоса, многи Либијци су заиста спремни да подрже Гадафија, јер се оно што се дешава у земљи не може сматрати нормалним животом.
“Оно што се догодило можете назвати грађанским ратом или тешким временима, али то није била револуција … Силовали су земљу – она је на коленима. Нема новца, нема сигурности, нема живота. Идите на бензинску пумпу али нећете наћи дизел. Извозимо нафту и гас у Италију- осветљавамо пола земље, а у нашој домовини често нема светла. Ово није само пораз, ово је фијаско. Време је да се вратимо у прошлост. “
Прошлост не значи поредак који је био за време Гадафија старијег са његовом верзијом социјализма, јер је то немогуће. Прошлост значи јединство. Саиф је у праву када каже да је циљ побуњеника 2011. био да униште централизовану власт, без које је Либија, са својим племенским системом, једноставно престала да постоји.
Немогуће је поновно ујединити земљу војним средствима – сви покушаји маршала Кхалифе Хафтара, који влада источним делом землје, да заузме Триполи и контролише западни део државе, нису довели ни до чега.
И овде се не ради само о спољној подршци коју различите земље пружају зараћеним либијским странама, већ и о тврдоглавости самих либијских племена. Јединство земље може осигурати само нека популарна личност – и у том смислу Гадафи млађи заиста нема конкуренцију.
Седамдесетседмогодишњи Хафтар није подобан за ову улогу, као ни вође племена или бирократске технократе. Уједињена Либија је, у ствари, Гадафи старији. Која је подршка његовог сина у народу?
Чак и ако је бројка од 57 одсто коју наводе његове присталице преувеличана (и, наравно, не може бити тачних анкета у савременој Либији), јасно је да ће, ако млађи Гадафи буде номинован, имати све очеве споразуме са регионима и племенима.
Али на путу до власти, Гадафи има две препреке. Први није најгори – смртна пресуда либијског суда, па чак и налог за хапшење који је издао Међународни кривични суд . Обе одлуке се могу поништити по желји.
Друга препрека је озбиљнија – она је неопходна да би се дошло до самог изражавања воље људи. Тренутно су и председнички и парламентарни избори заказани за 24. децембар, али су већ више пута одлагани, и нема гаранција да ће се овај пут одржати.
Како је Гадафи Јр. рекао, у Либији нема државе већ десет година, а они који тврде да су власт, само су наоружане групе:
“Јака влада није у њиховом интересу.. Зато се плаше избора. Они су против идеје председника. Они су против идеје државе, владе која је легална за народ.“
Можда се зато Гадафи не жури да објави своје учешће – прво морате уклонити његову осуду, и бити сигурни у одржавање избора.
Али када Гадафи буде званично номинован, нема сумње да ћемо чути о његовим руским везама, ако не и о „руском кандидату“ уопште. Да, јер већ сада Њујорк тајмс пише да би победа Саифа ал-Ислама „била добродошла у Кремлју, који учествује у блискоисточној политици, финансирајући стране у сукобу и шаљући плаћенике у регион“.
Врло је занимљиво: Запад је уништио земљу (наводно не намерно), он подржава различите стране сукоба а Москва стоји иза Саифа ал- Ислама. Односно, испоставља се да је Русија заинтересована за либијско јединство, и то је само плус за њен углед не само у Либији, већ и у арапском свету у целини. Међутим, да ли Москва заиста стоји иза Гадафија млађег?
Гадафи има контакте са Русијом – његови представници су крајем 2018. године упутили писмо преко Министарства спољних послова Владимиру Путину, у којем је Саиф ал- Ислам објавио своју намеру да буде изабран за председника и затражио политичку подршку.
Породица Гадафи није страна Русији. Либија је била блиски партнер СССР -а, а пуковник је одржавао добре односе са Русијом. Штавише, многи заједнички пројекти са Русијом обустављени су након распада либијске државности.
Сада Москва одржава односе са свим странама у сукобу – и маршалом Хафтаром и владом Триполија. И са породицом Гадафи – посебно ако се потврди да ће се Саиф ал -Ислам кандидовати за председника. За Русију ће ово бити савршено прихватљива опција јер су, за разлику од многих спољних играча, заинтересовани за обнављање јединства Либије.
Али за САД ће повратак Гадафија бити, како исправно пише Њујорк тамс “удар на углед”.
Незадовољна ће бити и Француска, јер је 2011. године, након почетка западне интервенције, Саиф био тај који је објавио јавности информације о вишемилионском миту бившем француском председнику, захтевајући да Саркози „врати новац“.
Дакле, у случају повратка породице Гадафи на власт, Русија ће имати користи зато што је извукла „лукаву комбинацију“ за враћање максималног могућег утицаја тамо, али и зато што је Запад поново нагомилао нешто у другој земљи, што је неизбежно изазвало реакцију.
Хрват са Хитлеровим брковима одржао скандалозан говор. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
