Испред породичне куће Матића у улици Милана Распоповића број 3 на Вождовцу тог 4. августа дуго је стајао паркиран бели комби регистарских ознака БГ 920-039, а иза њега су била сакривена двојица маскираних нападача.
Када је Бранислав Матић Бели око 21.20 паркирао аутомобил они су изашли из заседе и отворили ватру. Док је закључавао врата аутомобила приметио је своје убице и стигао је само да узвикне "Лезите!" и да упозори на опасност супругу Тању Матић, комшиницу, која је била са двоје деце, и девојку Ђорђа Божовића Гишке, које су непосредно пре него што су се зачули пуцњи напустиле возило.
- Тек што смо изашли и кренули према капији, иза белог комбија појавила су се два човека у маскирним униформама и капама сличним граничарским. Бранислав је у том тренутку закључавао ауто. Запраштали су рафали - описивала је касније Тања Матић сачекушу припремљену за њеног супруга.
Три верзије
Двојица мушкараца у маскирним униформама испалила су 27 пројектила, толико је чаура пронађено на лицу места, а онда су аутомобилом, постоје три верзије које је марке и боје био, побегли са места злочина. Према наводима, они су ушли у бели мерцедес, зелени форд или бели голф. Аутомат калибра 7,62 било је оружје из ког је пуцано, неки тврде да је у питању био узи, други хеклер.
Неки меци завршили су у зиду собе у којој је спавало Матићево дете.
- Те звери нису обратиле пажњу ни на то што је једно дете спавало у соби коју су изрешетали меци. Мој отац га је довео пре него што смо се ми вратили кући, а с обзиром на то да су већ тада чекали, морали су да знају да је дете у кући - рекла је његова супруга.
Вест да је убијен брзо се пронела градом, о могућим мотивима и извршиоцима се спекулисало, од мафијашког обрачуна до политичког убиства, али до се до данас није коначно сазнало ко је и зашто заправо убио Белог.
Његови пријатељи причали су каснијих година да се један млади инспектор Раде Аврамовски појавио и уверавао их да ће овај случај бити брзо решен, али да је све стало када је у кафићу "Бананас", на који је бачена бомба, инспектор погинуо. Тада им је, како су рекли, постало јасно да иза свега стоји крупан играч.
Богатство
Бранислав Матић је рођен 1952. године у Београду, а од детињства је био нераздвојан друг Ђорђа Божовића Гишке. Као млад је отишао у "бели свет", а како је његов живот тих година изгледао непознаница је српској јавности. Прича се да је до првог капитала, који је касније многоструко увећао, дошао када је преко везе дошао до бонова за бензин, које је после по већој цени продавао. Причало се, када се 1981. вратио у Београд, да је био власник једног од највећих ауто-отпада у Амстердаму. Тај посао је наставио и када се вратио у земљу. Мада то никад није доказано, чаршијом су се распредале приче да је у Србији био власник чак 70 ауто-отпада, које је користио за препродају аутомобила украдених у Европи. Пред законом је одговарао само за једно дело - шестомесечну робију одлежао је јер је запалио стан таксисте који је силовао његову тадашњу девојку.
Ушао у политику
У политику се укључио крајем осамдесетих година, као присталица Слободана Милошевића. Познато је да је 10.000 немачаких марака поклонио Зајму за препород Србије. Због Милошевићевог комунизма већ почетком деведесетих постаје његов противник и главни финансијер њему супротстављене струје, тада најјаче опозиционе партије СПО, чији је лидер био Вук Драшковић.
Са најбољим пријатељем Гишком је 1991. основао паравојну формацију "Српска гарда", која је деловала на у ратним сукобима у Хрватској и Босни, док годину дана касније није расформирана.
Мешање у политику и оснивање "Гарде" навођени су као могући мотиви убиства, али се такође никада није искључивала могућност да је његова ликвидација део обрачуна београдских "момака са асфалта".
Крвава деценија
Након овог, убиства су се низала. Животе су изгубили многи "опасни момци" Александар Кнежевић Кнеле, Радојица Никчевић, Жорж Станковић, Горан Вуковић, Раде Ћалдовић, Милан Рогановић... Ниједна од ликвидација званично није расветљена, иако је починилац имао "препознатљив рукопис". Полиција је за то кривила тада моћне државне тајне службе.
Онда су уследиле сачекуше у којима су страдали припадници полиције који су радили на расветљаваљу поменутих ликвидација. Убијени су инспектор Драган Радишић, начелници Милорад Влаховић и Драган Симић, као и њихов генерал Радован Стојичић Баџа. Сачекуше су након тога наставиле да се нижу, а по “рецепту” старом три деценије, кренули су да се обрачунавају и криминални кланови из Црне Горе, који су на улицама Србије и Црне Горе почели крвави рат 2014. године.
"Сачекуша"
И реч "сачекуша" као и такав начин убиства постали су популарни након убиства Белог 1991. Њоме су се у медијима називала сва убиства почињена на идентичан начин, у којима убица из заседе отвара ватру на жртву која није у могућности да пружи отпор. Касније се назив проширио и у медијима сада бивших република.
Британски "тајфуни" пресрели руске авионе изнад Северног мора! Више о томе ОВДЕ.
Извор:
